Склањај се са тог кибицфенстера, немој ждерати родитеље, већ гледај да се удаш и мање лапрдаш… – стои у чланку Политике посвећеном речнику српских говора Војводине.

На помен речи „речник”, већини су прва асоцијација они енглеско-српски који су се штампали у великим тиражима и носили у џепу кад устреба. Е, такви речници се препознају и признају. А српско-српски? Шта све неће измислити! Зар има потребе „преводити” рођени језик који сви знамо?! Међутим, може се десити да један Нишлија стрепи шта ће добити код свог пријатеља у Војводини кад му овај каже да доноси ждрепце за који минут? Изгледа да би се у овој ситуацији покајао што је некада помислио да је једнојезични речник бесмислен и беспотребан, јер Нишлија не би био забринут да је знао да ће се код пријатеља слатко најести ташака са сиром. Негде ће се у Војводини љубитељи варенике напити млека, а негде ће се опити куваном ракијом. Ако дангубите, тамо вам могу рећи да сте мрљедина. Такође, продуценти се неће лепо провести ако кажу да се баве продуцирањем, јер продуцирати значи некога изазивати.

У „Речнику српских говора Војводине” могу се наћи занимљиве речи из прошлости које је стотину ентузијаста бележило на близу 200.000 картица око 30 година у 300 села са староседелачким становништвом и у више српских села у Мађарској и Румунији. Лексикографско одељење Матице српске их је обрадило у речнику и удахнуло живот јер су страховале од заборава. Тим лексикографа чинили су Светлана Вареника, Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, Ивана Ћелић и Драгољуб Петровић, а промоција међу београдским читаоцима, након промоције у Новом Саду, одржана је поводом Дана Матице српске на Коларцу 12. октобра.

Том приликом Дејан Милорадов је указао да уколико некога занима зашто се каже да је неко нежан као пракљача, моћи ће под одредницом „пракљача” да сазна да је то „направа у облику подуже лопатице којом се удара по рубљу”, да прочита опис њеног изгледа и употребе, али и остале називе за исту направу (лопарица, макљица, праћак, пртљача).

‒ Данас се у сеоским домаћинствима рубље пере у машини, пракљачу мало ко памти, али сачувани су устаљени изрази у којима је пракљача главни део тзв. фразеолошког споја, па тако и даље можемо чути да неко има шаку као пракљача (има тешку руку) или да је нека девојка као пракљача (веома мршава) ‒ рекао је Милорадов.

Велика девојка може бити и мала, али треба да се уда. Она не би смела ждерати своје родитеље ко леп лебац, добити све на лепе бркове и да лепо поји, ал слабо доји, већ да буде добра да не би било: далеко јој лепа кућа и боље да је слепа нег што је лепа. Кад се лепо уда, онда се мора моловати с младожењом (фотографисати се), а кад прође весеље и кућу треба моловати (молерским ваљком извлачити шаре) ‒ ред је да и она буде лепа. Са овим речима и изразима Београђане је упознала Ивана Ћелић:

‒ За сваку појединост читалац ће сазнати која су насеља у којима су оне забележене, имаће увид колико је облик неке речи чест и где се све распростире. Стручни читалац ће сигурно наћи научну, а шира читалачка публика културноисторијску вредност, односно записе о историји једног језика и духовне и материјалне културе.

Ћелић је навела и да ће обиље експресивне и ласцивне лексике сигурно измамити осмех, а и да се у речнику даје увид у мноштво синонима, па се тако код „алапаче” могу наћи звучне речи: алапрда, клепетуша, брбљивица, брбљуша, квоцаљка, језичара, олајкуша, таландара, талаћкара, торокуша, опајдара и др. А ринглова, рингловка, ринглота, џенарика или џанарика јесу све називи за једну врсту шљиве, односно њен плод.

Пројекат израде овог речника започела је Матица српска 1980. године. Он је први регионални дијалекатски речник српског језика и обухвата грађу са српског језичког простора Војводине са два војвођанска дијалекта: шумадијско-војвођанским и смедеревско-вршачким. Обухваћена је лексика куће и покућства, пољопривреде и сточарства, пчеларства, рибарства, пастирска, разних заната, дечјих игара, одевних предмета и ношње, јела итд.

Пиргаво моје

Да ли сте знали за ове боје?

пиргав ‒ сивкаст

мургаст – црвенкастосмеђ или тамномаслинаст

броћаст ‒ изразитих црта лица, плав (од биљке броћ, из породице ивањског цвећа)

алев – црвен

голубији – сивкастоплав

сиркаст – сив (од „сирка” ‒ коњ сивкасте длаке)

жераст ‒ сивкаст