Скопље, фото Младен Станчић
Према анализи „Жене и мушкарци у С. Македонији: Статистички портрет трендова у области родне равноправности“, издате новембра, 2022. године, жене у Македонији (узраста од 15 година и више) значајно су мање активне на тржишту рада од мушкараца исте старосне групе. Статистички подаци према којима је сачињена анализа су из 2020. године. Прву верзију анализе је урадио „Фајнанс тинк – институт за економска истраживања и политике“, у издању канцеларије „УН вимен“ у Македонији.
У 2020. години стопа учешћа жена на тржишту рада у Северној Македонији износила је 45,7 одсто. То значи да би се 54,3 одсто жена сматрало економски неактивним. Поређења ради, у истој години стопа учешћа мушкараца на тржишту рада износила је 67,1 одсто, што оставља само 32,9 одсто мушкараца који би се сматрали неактивним. Разлике у стопама учешћа жена и мушкараца на тржишту рада доводе до родног јаза. Тај родни јаз у Северној Македонији, у односу на стопу запослености међу особама од 20 до 64 године, износи 17,5 одсто.
Иако је постојање родног јаза очекиван, јер одражава чињеницу да жене много више времена проводе ван тржишта рада због подизање деце и због других породичних обавеза, јаз је у Северној Македонији већи од јаза у Европској унији. Поређења ради, како преноси Нова Македонија, у ЕУ је родни јаз 2020. године износио 11,69 одсто.
Ако узмемо у обзир родни јаз у учешћу на тржишту рада Северне Македоније, може се приметити да је стабилан међу младима (од 15 до 24 године) и међу особама старијим од 45 година, а смањује се међу старосном групом од 25 до 44 године.
Најзначајнија разлика се односи на особе које су ван тржишта рада због домаћих обавеза. Ову категорију у потпуности чине жене, што је показатељ да је неким женама тешко да ускладе посао са породичним животом.
Када је у питању степен образовања запослених лица у Северној Македонији најзначајнија разлика је у учешћу запослених лица са високом стручном спремом – међу женама четвртина има високо образовање, а исто важи и за 16 одсто запослених мушкараца. Већина запослених ради са пуним радним временом, али жене чешће од мушкараца раде са скраћеним радним временом (до 24 године) и поново када имају значајно радно искуство (после 54 године). Жене прихватају хонорарни посао јер се лакше уклапају у друге активности везане за кућне обавезе и бригу о члановима породице. Међутим, временом се све мање жена одлучује да ради са скраћеним радним временом. Мушкарци су чешће послодавци или самозапослени, док жене најчешће раде као запослене.
