Руски научници покушавају да открију главну мистерију Донске иконе Богородице на којој се налази шифра од 24 грчка слова. Поред тога, није познато ни ко, ни када је насликао икону.

Фото: Википедија

Научници су изнели неколико хипотеза на тему аутора иконе. Најпопуларнија је настала захваљујући запису у хроници Донског манастира. Према подацима из документа, донски Козаци су икону поклонили кнезу Дмитрију (1350-1389) уочи битке на Куликовом пољу (1380).

Запис из летописа датира од 1692. године, али је тешко рећи када се појавило предање. Највероватније се појавило нешто пре XVII. века.

– Током XIV-XV века није постојала донска војска, а Козаке су називали нерегуларним татарским одредима који су били у служби великог кнеза – појаснио је историчар Левон Нерсесјан.

Још једна верзија о пореклу иконе се појавила у приповедању о бици на Куликовом пољу које је настало приближно средином XV века. Према тим информацијама икона је настала у Коломни где се окупљала руска војска пред одлучујућу битку. Икона је поклоњена кнезу после молитве у главном храму града.

Недавна истраживања историчара уметности су оповргла ову хипотезу. Током лета 1380. године, неколико месеци до битке, Успенски храм у Коломни је срушен и обновљен је тек 1392. године. Могуће је да је тада и настала Донска икона.

Према мишљењу Нерсесјана, икону је наручила кнегиња Евдокија. Могуће је да се реликвија већ појавила после смрти њеног мужа Дмитрија Донског 1389. године.

Ремек-дело 

Ако је тачна тврдња да је кнегиња Евдокија тражила да се икона наслика, онда је аутор иконе могао бити велики иконописац тог времена Теофан Грк.

Он је дошао у Русију око 1370. године из кримског града Кафа (данашњи град Феодосије) и првобитно је радио у Новгороду, где се још увек може видети његова фреска у цркви Преображења. У једном од летописа се спомиње да је он осликао и Успенски сабор у Коломни.

Историчари уметности сматрају да се на основу иконографије може рећи да је икона дело Грка. То се односи пре свега на распрострањеном у Византији стилу „Елеуса“ („Умиљатост“) који је Теофан популаризовао у Русији.

Не слажу се сви историчари уметности са овом тезом. Прво, после Новгорода није ништа познато о животу страног мајстора. Друго, многа дела која се приписују Грку у ствари нису његова.

– Једино дело Теофана које је сачувано се налази у цркви Спасо-Преображења у Новгороду, док је све остало под знаком питања – појашњава Нерсесјан.

Све је више тајни

Научници су још више збуњени другом страном иконе на којој се налази друга икона Успења Богородице. По техници се јако разликује од чудотворне слике.

Научници полемишу да ли је обе иконе насликао један уметник или су у питању двојица? Веома су збуњени и стилом којим је икона рађена, стил је необичан за средњевековни руско-византијски стил.

– Током XИВ-XВ века постојале су бројне радионице које су припадале признатим иконописцима тог времена. Могуће је да је непознати аутор Донског ремек-дела радио у једној од њих, можда је тамо био и Теофан Грк или Андреј Рубљов – објашњава Жана Белик, шеф одељења за експертизе и уметничке оцене Музеја Андреја Рубљова.

Фото: Фејсбук Манастир Драганац

Нејасан је и натпис на дугачком омофору Богородице на коме се налази 24 грчких слова. Слова су распоређена у низу и по мишљењу научника представљају шифру.

Историчар Нерсерјан је после неколико година истраживања дошао до закључка да је натпис највероватније из библијске књиге Псалтир, тачније из одломка који је повезан са предвиђањима Богородице или је текст неке молитве.

Према речима експерта, ни једна верзија није коначна. Научници и даље покушавају да открију шифру, као и како је настала Донска икона.

(Спутњик)