У отвореном разговору за наш сајт глумица Слађана Вујошевић из екипе ангажоване у продукцијском пројекту центра “Спона”, онлајн позоришне представе “Енциклопедија мртвих” Данила Киша у режији Срђана Јанићијевића, уочи премијере у специфичним околностима нове “ненормалности”,  открива спознају дела из мрачних времена са поруком за бољу будућност.

Како глумци преживљавају и сналазе се у новим околностима, када је у питању позориште? Пандемија је на неки начин модификовала, уједно и приморала позориште да тражи алтернативне начине изражавања и да ради у условима које досада ова уметност није познавала, како се у свему томе сналазе глумци?

– Тражење начина како да се остварује позориште данас, требало је одавно да изгуби своју актуелност као тема за размишљање и дискусију, а нарочито као преокупација која одвлачи пажњу нас уметника.Уствари, факт је да су, још пре пандемије, уметници из других земаља, храбро истраживали и откривали нове алтернативне форме према којима ми и данас прилазимо са страхом и отпором иако месецима немамо другачији начин изражавања! Чини ми се да је значајније променити фокус размишљања, није важно на којисмо се начин изразили, него да то, напокон, почнемо чинити!

Укључивши вести, дом сваког од нас је преплављен бројем заражених или умрлих од вируса,жртвама терористичких напада у свету, а да не говоримо о недоличним свађама политичких лидера.На социјалним мрежама деле се људи на таборе, губе стрпљење, постају нехумани. Ваздух је загађен, неке животињске врсте су на ивици опстанка и природа, полако, но сигуро почиње да наплаћује свој дуг. “Глумац данашњице несме да буде искључен из реалногживота“- каже Михаил Чехов, глумац који је, готово, цео свој  живот провео присилно емиграјући из земље у земљу, а ипак је успео да постигне не само инзванредна глумачка остварења, већ и да нам остави глумачку технику која нам помаже да растемо и сазревамо као глумци! Баш због тога, нема оправдања одуговлачењу, морамо коначно отворити наше очи, а тиме и очи публике. Наша мисија је да публици претставимо стварност, а не да губимо време око тога како ће мо то учинити. Глумачка уметност има ретку привилегију да утиче непосредно и сугестивно на емоције и расуђивање већег аудиториума и то је више него довољан разлог за деловање.

–  Савремена технологија је неизоставни део током проба, а уједно и једини начин да се стигне до премијере и саме публике. Колико то сада уноси додатну неизвесност, а можда и нервозу пад интернета, сметње на вези, отежана комуникација са осталим члановима екипе или је у питању само нови изазов?

– Читачке пробе које су се, пре пандемије, одвијале на једном истом столу у позоришту, сада су пребачене на интернет платформама у којимаје свако од нас, заробљен у једном прозорчићу из кога вири његова соба. У овом начину рада изазов није само у квалитету интернета или апликација на којима смо прикључени, већ и умешности сваког од нас, да одржи радну концентрацију у сопственом дому током целе пробе. Често ухватим себе како губим концентрацију за професионално понашање баш због чињенице што сам код куће, у својој соби.

Због тога се поново навраћам на постулате – како један глумац треба да се понаша у позоришту. Са друге стране, свесни смо да је свако од нас на пробама, пре пандемије, бар једном доживео физичко присуство, а да је емотивно и ментално био одсутан. Присуство ума и духа глумца, данас, је све више потребно будући да је тело физички одсутно. Ово време нас потстиче поново да размишљамо о личној одговорности, као и о Кишовом упоређењу пуноће са привидном пуноћом у делу “Прича о мајстору и ученику “!

-. Дали је ово прва ваша представа на српском језику, постоји ли нека баријера, када је у питању позоришни комад који треба одратдти служећи се овим језиком?

– Српски језик ми је близак, разумем га одлично, а и говорим без неких већих потешкоћа. Иза себе имам један пројеакт на српском језику. То је анимирана дечија серија “Бибин свет“, у којој позајмљујем глас главној јунакињи на српском језику. Ипак, чини ми се да ће рад на овом пројекту на српском језику бити много већи изазов, имајући у виду да се наша изведба неће ослањати на сигурности које носи са собом снимљени материјал. Свесно прихватам овај изазов ослањајући се на своје досадашње искуство у оваквим ситуацијама и знам да сваки глумац са јаком мотивацијом може успешно открити и разрешити све проблеме које са собом носи глума на језику који није матерњи.

– Можете ли уочи премијере открити неки део ваше поделе који је специфичан, било по локацији на којој  се одиграва или са неког другог аспекта ?

– Дело “Енциклопедија мртвих ” Данила Киша, није драмски текст, што подразумева да је неопходна драматуршка обрада да би могло да се постави као драма. У процесу драмске поставке учествујемо сви од самог почетка. До недавно, нико од нас није знао у којем ће се делу претставити и који ће лик одиграти, јер смо сви били укључени у процес истраживања са пуном одговорношћу за коначни производ. Читамо, истражујемо много, не само из овог дела, већ читамо и остала дела Данила Киша и Мирјане Миочиновић интервјује, есеје, коментаре…. И на тај начин,учествујемо сви, сво време, у стварању претставе, иако ће у неким сценама део од нас бити испред, а остали иза камера и обратно. Све што ће доживети публика биће резултат заједничког рада екипе коју предводи режисер Срђан Јанаћијевић и драматург Ивана Нелковска. Волим процесе из којих излазим са новим искуствима, а овај је свакако један од таквих.

– Како сте раније доживљавали Киша као аутора и како га сада исчитавате, посебно?

– Морам признати да сада први пут читам дела Данила Киша. Слушала сам о њему и имала неколико неуспешних покушаја да га читам, јер сам увек према његовим делима прилазила са неким страхопоштовањем и несамоуверена да сам дорасла да га читам и притом разумем.Тако је било и прво читање “Енциклопедије мртвих”, али затим је следило дубље истраживање целог живота и дела аутора. Гледајући итервјује и разговоре са њим већ сам почела да схватам његов порив да пише о одређеним темама као и начин на који их обрађује. Сада ми је јасно, да је Данило релевантан и данас исто као и у време када је стварао. Он је чврст темељ на коме се могу успоставити и критичке мисли о данашњици! Имајући Киша као штит покушаћемо да говоримо о мрачним временима, међутим, велика је одговорност шта и како то рећи! Надам се да ћемо преко Киша успети да испуштимо наш крик за један бољи, храбрији и хуманији свет!