Митрополит Хризостом: Патријарх Иринеј је био достојан учитеља патријарха Павла. Руски патријарх: Бог је цркви Светог Саве даровао мудрог патријар. Вучић: Патријархова Србија била је Србија мира и окупљања

Патрихарх Иринеј био је непоколебљив стуб Српске православне цркве, бескомпромисни борац за част, углед и достојанство цркве и народа и по томе је већ ушао у историју, поручио је данас митрополит дабробосански Хризостом у беседи током литургије над одром почившег поглавара СПЦ.

„Ово је тежак и велики губитак за нашу цркву и наш народ”, истакао је Хризостом.

Митрополит Хризостом, који је после смрти патријарха Иринеја именован за чувара патријаршијског трона, до избора новог поглавара Цркве, рекао је да је патријарх, поред свих искушења и невоља које је црква са народом пролазила, остао непоколебљиви стуб цркве светосавске и да се показао достојан свог великог претходника и учитеља патријарха Павла, што, како је навео, није било лако и једноставно.

„Зато смо поносни на њега и Богу захвални што смо га имали као 45. патријарха”, навео је митрополит и истакао да је тужна вест о смрти патријарха Иринеја растужила милионе Срба широм света, као и браћу са истока, запада, севера и југа.

Хризостом је навео да је патријарх Иринеј, колико до јуче, неуморно радио и бринуо о цркви, српском роду и патио и туговао због трагичних раскола и подела у православљу.

Он је рекао да је Иринеј имао велику и узвишењу врлину служења цркви, а не жељу за влашћу и положајем.

„Томе нас је учио и научио патријарх Иринеј, а научио нас је како стрпљењем да служимо јединству и саборности наше цркве. Црква је светиња и мора бити изнад свих наших људских слабости и недостатака”, навео је Хризостом.

Митрополит Хризостом је рекао да се патријарх Иринеј показао као бескомпромисни борац части и угледа цркве и достојанства и цркве и народа и да је по томе већ ушао у историју наше цркве.

Он је навео да смо пре 20 дана изгубили митрополита Амфилохија, да данас испраћамо патријарха и да сви осећамо терет овог губитка, не само за цркву већ и за народ, али да и поред тог великог искушења не смемо дозволити да туга савлада срца, већ да треба да будемо храбри и одважни, што, како је навео, очекују и патријарх и митрополит Амфилохије.

Како је навео, патријарх Иринеј је десет година предводио цркву мудро и стрпљиво, а пре тога и 36 година као викар и епископ нишки, својом добром нарави и благим примером, господском одмереношћу којом је сведочио љубав и доброту Божију.

Митрополит је рекао да се патријарх Иринеј никада није предавао ни малаксавао у служењу Богу и роду и да није поклекнуо ни кад је био телесно слаб.

„У живом је сећању лика здравственог стања 2010. године када га је Сабор бирао за поглавара цркве, а он говорио ‘Немојте, ја сам болестан човек’. Али када се кроз Сабор наше цркве појави воља Божија да он у својим здравствено-физичким слабостима узиме кормило цркве и прихвати избор који га снађе, десет година јој је био слуга верни”, навео је митрополит.

Митрополит је истакао да је патрихарх Иринеј и данас ту, у Храму Светог Саве, храму његове велике љубави и жртве, као и на Косову и Метохији, граду Призрену, Чачку и Острогу, Бањалуци, Америци, Канади, Аустралији, Европи и Москви, преноси Танјуг.

Патријарх Иринеј је био делатни сведок јеванђеља, мироносац и миротворац међу људима

Наш патријарх Иринеј био је делатни сведок свих речи јеванђеља, човек мира, оваплоћење мира, мироносац и миротворац међу људима, а пре свега, у сопственом народу, истакао је епископ бачки Иринеј у беседи, у оквиру литургије над одром почившег поглавара СПЦ.

Владика је навео да су многи били спремни да олако осуђују и пресуђују другима, па су тако црква и патријарх Иринеј били понекад изложени неправедним судовима и осудама.

Неки су, каже, на своју и нашу срамоту, говорили и писали да патријарх није довољно савремен и да нема осећања за савременог човека, други да је ригидан и да показује нетрпељивост коју приписују и читавој цркви, а трећи како је сувише попустљив и спреман на компромисе, чак и на „труле компромисе”.

„На срећу, ништа од свега тога није истина, зато што је наш патријарх Иринеј, како му је и име гласило, оно које је добио на крштењу, али и потоње монашко, био човек мира, оваплоћење мира, мироносац и миротворац међу људима, хришћанима, међу народима, а пре свега у свом сопственом народу, чији је духовни отац био у последњих 10 година”, рекао је епископ бачки.

Он је навео да је патријарх Иринеј био предстојатељ цркве у времену које није нимало лакше од ранијих, а све је то, каже, он морамо да преживи и у свему томе да пружи истински светосавски и косовско-лазарвески одговор на сва питање и искушења.

„Зато је и био омиљен код огромне већине људи, пре свега код људи са духовном и црквеном свешћу и савешћу. Сви су разумевали његову доброту, не само људски, већ јеванђељску, коју је његова личност зрачила”, рекао је владика Иринеј.

Истакао је да је преминули поглавар СПЦ на сва неразумевања умео да узврати пажњом, добротом и добрим делима, управно према онима који су му наносили неправду.

„Био је у односу са свима, са другима неправославнима, и нехришћанима, у сваком сусрету, искрен, отворен, добронамеран и са истом добротом и љубављу их је примао и разговарао. О томе сведоче и бројни изрази саучешћа”, рекао је еписком бачки.

Владика је цитирао две реченице, како је рекао, српских интелектуалаца, „представника стварне, а не лажне интелектуалне и кутлурне елите”, који у патријарку Иринеју навели:

„Његова мекоћа је била његова снага, а његова уздржаност – његова мудрост. Мирна рука патријарха Иринеја је, без реторике и помпе, чврсто држала кормило наше цркве, гледајући да никад не заборави српску државу и да се никада не одрекне српског народа и нашег светог Косова и Метохије”, рекао је епископ бачки и додао да је за то имао пуну подршку свих у цркви.

Владика бачки је приметио и да се данас у свету говори, „виче и кличе”, пише и објављује о миру, док истовремено, мир, ни спољашњи као одсуство ратовања, а поготово унутрашњи, духовни мир – као да никада није био удаљенији од човечанства, па нажалост ни од православних хришћана.

„То је зато што људи заборављају основу истину, да је мир међу нама и у нама немогућ ако нема мира са богом, који је, како каже апостол Павле – мир наш”, рекао је владика.

Како је рекао, он је мир наш, јер је он онај који нас људе, и једне и друге, саставља у једно, разрушио је ограду грехова која раздваја. Он од свих нас ствара једног новог човека, не укида ниједну нашу појединачну личност, већ отвара перспективу и могућност да свако од нас, у цркви узраста у благодатне богољуде.

„Наш патријарх, чија се душа заједно са нама моли данас, спремајући се за блажени пут којим свака душа иде, растављајући се од тела, својом личношћу је био делатни сведок свих речи јеванђеља”, рекао је епископ бачки Иринеј.

Лукић: Смиреношћу пролазио искушења

Патријарх Иринеј учио нас је да нам бити човек није доста само рођењем, већ да је то тежња којој целог живота стремимо и никад не смемо од тога посустати, рекао је данас протојереј-ставрофор Петар Лукић у својој беседи над одром упокојеног патријарха.

Лукић се опростио од патријарха у име београдских и карловачких свештеника, Епархије нишке и свих ученика призренске Богословије, којима је Иринеј био професор.

Руски патријарх: Бог је цркви Светог Саве даровао мудрог патријарха

Бог је Цркви светитеља Саве даровао мудрог патријарха Иринеја, који је својим узвишеним ауторитетом и непоколебљивом ревношћу учинио много за очување јединства васељенског православља и поштовање канонског поретка у хришћанској цркви, поручио је данас патријарх московски и целе Русије Кирил.

Поруку патријарха Кирила, над одром почившег патријарха Иринеја у Храму Светог Саве, прочитао је шеф посланства Московске патријаршије митрополит Иларион Волоколамски.

„Са осећањем дубоке туге примио сам вест о упокојењу мог сабрата, патријарха СПЦ Иринеја. У име пастира, монаштва Руске православне цркве и лично име изражавам саучешће због губитка који је задесио сестринску Српску православну цркву”, навео је патријарх Кирил, преноси Танјуг.

Он је истакао да је Бог цркви светитеља Саве даровао мудрог патријарха, који је цео живот посветио његовој духовној бризи.

„Испуњен искреном хришћанском љубављу за људе, почивши патријарх се, не штедећи своју снагу, увек трудио да буде поред своје пастве, тешећи се живим разговором са народом, радујући се са радоснима, а тугујући са онима који тугују”, пренео је митрополит Иларион.

Како је навео, патријарх Иринеј је у последњем часу свог живота, поделио страдања са оним верницима којима је живот изненада прекинула страшна епидемија.

„Почивши патријарх је својим узвишеним ауторитетом и непоколебљивом ревношћу, свештеним канонима, учинио много за очување јединства васељенског православља и поштовање канонског поретка у светој цркви Христовој”, навео је московски патријарх.

Како је навео у поруци, патријарх Иринеј био је велики пријатељ Руске православне цркве, коју ју је више пута посећивао, „обишавши не само Москву, већ и град Светог Петра и центар крштења Русије Кијев и престоницу Белорусије Минск”.

Додао је да је српски патријарх Иринеј више пута са светитељсквом усрдношћу и ревношћу говорио у прилог прогоњеног канонског православља у Украјини.

Како је навео у поруци, последња, али нажалост неостварена жеља Иринеја, била је да заједно освете Храм Светог Саве, додајући да ће завршетак унутрашњег уређења величанственог Храма ући у историју као једно од главних достигнућа његовог патријаршијског служења.

„Христ, који је васкрсење и живот, нека упокоји његову душу у насеље праведника, у којима нема болести, туге, уздаха, већ вечни живот. Вечан му и благ помен, с љубављу у господу, патријарх московски и целе Русије, Кирил”, пренео је поруку митрополит Иларион.

Вучић: Патријархова Србија била је Србија мира и окупљања

Љубав је била основа вере почившег патријарха Иринеја, а његова Србија била је она коју је и сам стварао – Србија мира, Србија која разуме и која окупља, рекао је данас председник Александар Вучић.

Он је у беседи на сахрани патријарха Иринеја, поручио да је почивши поглавар СПЦ склопио очи онако како је и живео – у миру, са собом, Богом, са црквом и људима.

„Тај живот је имао јасне циљеве: Бога, љубав и Србију. И не мање од тога, целокупан српски народ, ма где да живи. Његов Бог је био Бог разума, онај који прашта, који разуме, који воли. Бог свих нас, онај који не дели, него спаја, онај који нас учи и који нас чува”, рекао је Вучић.

Како је истакао, љубав је била основа сваке патријархове вере, и као код сваког правог хришћанина, била је већа од свега осталог, јер је добро знао да су и вера и нада немогуће без љубави, без срца које се предаје и Богу и људима.

„А његова Србија је била управо она, коју је и сам стварао. Србија мира, Србија која разуме, Србија која окупља, која побеђује радом и мудрошћу, Србија која не уме и нема потребу да мрзи”, указао је Вучић наводи Танјуг.

Патријарх Иринеј, додао је, градио је Храм градећи све нас, верујући да његова величина није само у велелепности, у божанственом мозаику, него у заједништву које тај свети храм симболизује и на које позива.

 

Председник је навео и да је Храм Светог Саве, који је патријарх толико желео и завршио, храм баш те и такве Србије.

„На много начина, он је и био и овај наш храм. Саборни, мудри, пун милости и љубави. Пред њим, нашим духовним оцем, ми се нисмо делили. Пред њим није било зађевица, зависти, злобе и мржње”, рекао је Вучић.

Почивши патријарх склопио је , каже, очи и предао душу Богу, са само једном жељом, једним аманетом, за све који смо остали.

Додик: Патријарх је био необично обичан човек

Председавајући Прдседништва БиХ Милорад Додик опростио се данас над одром патријарха Иринеја поручивши да је он имао снагу и моћ да сабере Србе где год они живели.

Окупљени и данас, додао је, испуњавамо свештеничку жељу патријарха да се окупимо и будемо заједно.

„Данас нас је сабрао његов одлазак, а до сада су нас сабирали његови доласци”, рекао је Додик, преноси Танјуг.

Присећајући се његових долазака у Бањалуку, Додик се присетио и његових речи да је за Републику Српску и Србију најважније јединство, љубав у Бога, љубав према Отаџбини и човеку.

Истакао је да у последњих 11 година у Републици Српској није било весеља ни туге, а да патријарх није био присутан, без обзира на његове обавезе.

„Био је пастир свих наш. био је необично обичан и скроман човек, човек благих речи и чврстих дела”, поручио је Додик.

Историчари ће, казао је Додик, сведочити једног дана да је патријарх управљао Српском црквом у комплексном, сложеном и захтевном времену.

Патријарх је Цркву изводио на сигурно без буке, живео је тихо, рекао је Додик и додао да је то био само параван иза којег се крио човек који никада није устукнуо.

Указујући да је био цењен у целом православном свету, Додик је истакао да је патријарх водио рачуна да, како је рекао, наша црква не буде „камен спотицања”, већ актер помирења.

Додао је да и Храм Светог Саве завршен његовом заслугом након једног века, али се он тиме није хвалио, јер је то био само један од храмова у чијој градњи је учествовао.

„Његов одлазак долази у изузетно тешком тренутку за нашу Цркву, док се нисмо опоравили од одласка епископа Милутина и митрополита Амфилохија. Године ће проћи док се такав губитак надомести”, рекао је.

Додик је рекао и да је Српска црква научила на искушења и није јој било лако и изразио изразио наду да ће архијереји „управити кормила наше цркве у правом смеру”.

Истакао је и да патријарх није био само пријатељ Републике Српске, већ и његов лични који је сведочио неким од најлепших тренутака у његовој породици, па је зато, рекао, Иринејев одлазак, за њега лично велики губитак.

Митроплиту Хризостому саслуживали чланови сабора

Свету заупокојену литургију патријарху српског Иринеју, служио је митрополит дабробосански Хризостом, председавајући Синод СПЦ, уз саслужење чланова Сабора СПЦ.

Саслуживали су митрополит загребачко-љубљански Порфирије, епископе шумадијски Јован, бачки Иринеј, врањски Пахомије, рашко-призренски Теодосије, крушевачки Давид, тимочки Илариони, нишки Арсеније, захумско-херцеговачки Димитрије, моравички Антоније, мохачки Исихија, диоклијски Методије.

Међу њима и архиепископ охридски и митрополит скопски Јован, и владике из Македоније кумановски Јоаким, брегалнички Марко.

Литургија је служена и уз саслужење митрополита волоколамског Илариона из Московске Патријаршије и бориспољског и броварског Антонија из Украјинске православне цркве.

Како је наведено на сајту СПЦ, заупокојена литургија је служена у „молитвеном присуству” и епископа диселдорфског и немачког Григорија, ремезијанског Стефана и умировљеног захумско-херцеговачког Атанасија.