Преминуо је Миодраг Сибиновић (1937–2020), један од наших најбољих слависта, познавалаца и преводилаца руске, белоруске и украјинске књижевности, књижевник и професор Филолошког факултета Универзитета у Београду, у пензији. Био је почасни доктор Московског државног универзитета, а радио је и на универзитетима у Скопљу, Приштини и Новом Саду. Као гостујући професор, предавао је и на Филолошком факултету у Кијеву, Карловом универзитету у Прагу и на Институту за превођење Удружења књижевника Грузије у Тбилисију.
(Фото Т. Јањић)
Држао је курсеве из увода у науку о књижевности, руске народне књижевности, старе руске књижевности, руске књижевности 18. века, као и прве половине и средине 19. века, увода у теорију превођења… Професор Сибиновић, подсећа Марина Вулићевић у политици, имао је особен дар и осећај за поетске преводе руске поезије 18. и 19. века, био је велики познавалац и преводилац дела Сергеја Јесењина, о чему је такође и предавао као универзитетски професор. Превео је више од 80.000 стихова руске, белоруске, украјинске, чешке, бугарске, македонске, јерменске и грузијске поезије. Као члан Редакције научног издања Целокупних дела Десанке Максимовић приредио је осми и девети том тог издања, о преводима дела ове наше песникиње.
Курсеви из руске народне књижевности и теорије превођења први су часови из тих научних дисциплина на Универзитету у Београду. Иначе, предмет увод у теорију превођења, осим студентима славистике, предавао је и на оријенталистици, студентима арапског и турског језика, као и на другим катедрама. Његова књига „О превођењу” из 1990. године, била је уџбеник за средњошколце преводилачког смера у Србији, за оне који су учили француски, немачки, енглески и руски језик.
Миодраг Сибиновић посебно се бавио истраживањем књижевнотеоријских и теоријских аспеката превођења, а из те области објавио је три стотине стручних и научних радова, као и 20 ауторских књига из области науке о књижевности. Аутор је одељка о романтизму у руској књижевности прве половине 19. века у „Нолитовом” коауторском издању „Руска књижевност 1-2”. Његови радови превођени су на руски, белоруски, француски, чешки, украјински. Био је члан Удружења књижевних преводилаца Србије, Славистичког друштва Србије и Удружења књижевника Србије, чијим је плакетама за животно дело овенчан, а учествовао је у раду Савеза славистичких друштава Југославије и Друштва за стране језике и књижевности Србије. Један је од оснивача Друштва српско-руског пријатељства Србије, као и Српско-украјинског друштва Републике Србије.
Био је и проректор за наставна питања Универзитета у Београду као и председник Просветног савета Србије. У знак протеста против Закона о универзитету и деградирања универзитета у Србији, 1989. године отишао је у превремену пензију, али је наставио да се бави научним и преводилачким послом.
Радо се одазивао и као предавач на књижевним трибинама Коларчевог народног универзитета, Народне библиотеке Србије, Руског дома, Културног центра Београда и Библиотеке града Београда.
Миодраг Сибиновић добитник је многих награда међу којима је „Милош Ђурић”, „Др Јован Максимовић”, украјинског међународног признања „Иван Франко”, а поводом обележавања два века Пушкина добио је медаљу Владе Руске Федерације. Био је носилац посебног признања за врхунски допринос националној култури у Републици Србији.
