Милица Јаковљевић, познатија под псеудонимом Мир-Јам (Фото лична архива)
Српска књижевница и новинарка Милица Јаковљевић, далеко познатија по псеудониму Мир-Јам, вероватно није ни сањала да ће својим сентименталним романима побуђивати пажњу и седам деценија након своје смрти. Како јој се живот одвијао, и како је слутио њен крај, Мир-Јам је можда и била убеђена да ће њен лик и дело пасти у заборав. Ипак, неким чудним сплетом, вероватно судбинских околности, то се, на срећу, није десило.
Иако данас сви знамо за њено име и за наслове њених чувених романа „Рањени орао”, „Грех њене мајке”, „Непобедиво срце”…, пише др Ана Стјеља у „Политици“, ипак има толико детаља из живота ове даме српског пера који су мало познати. „Српска Џејн Остин”, како су је звали, имала је веома богат живот, испуњен радом и стваралаштвом, који је, нажалост, окончан њеним одбацивањем и ниподаштавањем, као жене и као књижевнице. У 2022. години обележава се јубилеј ‒ 70 година од њене смрти.
Рођена је 1887. године у Јагодини, у многочланој породици државног чиновника Јакова Јаше Јаковљевића. Како је њен отац постао удовац са чак осморо деце, одлучио је да се ожени извесном Симком, која је такође била удовица, али без деце. Тада се веровало да је за изостанак порода углавном била крива жена, те се тако веровало да Симка ни у следећем браку неће имати деце. Ипак, десило се сасвим супротно и потпуно неочекивано. Симка је родила чак троје деце, од којих је прва Милица, једна од најчитанијих српских књижевница и једна од три најистакнутије жене српског новинарства. Након ње је рођен Стеван Јаковљевић, српски академик, биолог, професор и први српски бестселер писац (аутор књиге „Српска трилогија”), и на крају најмлађа Зора. Дакле, Симка, не само да је могла да има свој пород, већ је српској култури подарила два великана какви су Милица и Стеван Јаковљевић. Породица Јаковљевић важила је за веома угледну и поштену, а у таквом духу су васпитана и сва деца Јакова Јаше Јаковљевића.
Милица је детињство провела у Крагујевцу, где је њен отац службовао, да би се потом преселила у Београд, где се уписала у Вишу женску школу, у намери да се школује за учитељицу. Просветним радом бавила се у периоду између 1906. и 1919. године, и то као сеоска учитељица у месту Криви Вир, под планином Ртањ. У овој сеоској школи подучавала је своје ђаке све до Првог светског рата, кад се преселила у Београд. Живела је у Молеровој улици број 20, у кући која је представљала њену малу оазу, место где је писала и стварала, односно место где је Милица Јаковљевић постала Мир-Јам, најчитанија и најпопуларнија књижевница у Краљевини Југославији. Према сећањима глумице Невенке Урбанове, Милица Јаковљевић је била „лепа, раскошна плавуша која је на плажи читала Раблеа у оригиналу”. Говорила је руски и француски. Иако је у својим делима писала углавном о љубави и браку, сама се никада није удавала.
Познато је да се Мир-Јам пре списатељске каријере бавила новинарством, али је мање познато да је она заправо ушла у историју српског новинарства. Наиме, у монографији „Два века српског новинарства 1791 ̶ 1991” уврштена је међу сто најзначајнијих српских новинара, као једна од три жене које су се бавиле овим позивом, поред Маге Магазиновић и Десе Глишић. Из једног њеног писма упућеног Удружењу новинара Србије сазнајемо да је Милица своју новинарску каријеру започела 1. јуна 1921. године, а окончала 6. априла 1941. године. Након избијања Другог светског рата почиње прави суноврат ове српске књижевнице. У окупираном Београду живи бедно и у сиромаштву. Добија понуду од такозваних окупационих новина „Ново време” и „Обнова” да буде њихов сарадник, али то одбија, уз образложење да је „стара и изнурена, и како не би окаљала свој и образ брата Стевана, мајора Краљевске војске у заробљеништву”. Иако је то био частан чин, коштао ју је личне трагедије, која је уследила након завршетка рата.
Умрла је 1952. године након упале плућа, сама, у беди, у својој кући у Молеровој. Вест о њеној смрти нису објавиле ниједне новине. Иако је и сама била новинарка, ипак није заслужила да је се колеге сете и одају јој почаст поводом смрти. Презрена, заборављена и одбачена, Мир-Јам је отишла с овог света као да никад није ни постојала, као да је и сама измишљени лик неког од својих романа. Кућа у којој је живела је срушена, а на том месту нема ни трага ни обележја да је ту живела вољена српска књижевница и новинарка Милица Јаковљевић Мир-Јам.
