Легендарни фудбалер и боем: Драгослав Шекуларац (Фото Анђелко Васиљевић)

Хиљадарком, тада највећом новчаницом Шеки је гланцао ципеле. О чему се радило. Причао ми је његов велики пријатељ Владица Поповић. Шеки је хтео да му покаже да је новац – ништа

Као дечак срео сам Драгослава Шекуларца на улици, прилазим му. Љубазан, пријатан и мио, дао ми је фотографију са посветом. Сав пресрећан показујем мојим друговима, нико ми не верује, Шеки јe био планетарно популаран, чаробњак лопте, симбол спорта а фудбала нарочито. Сврставао се међу најбоље фудбалере света – Пелеа, Ди Стефана, Гаринча. У то време то су биле звезде које су својом популарношћу достигле небеса.

Милан Шарац

Шеки је био божанство које хода по земљи. Стално је био у центру пажње. Захваљујући његовим мајсторијама које су прославиле Црвену звезду и њега. Шеки је био чувен и по скандалима, рецимо у Нишу када је ударио судију, кажњен је са 18 месеци  неиграња. После тога одлази у Билећу на одслужење војног рока. Билећа се  захваљујући њему и прославила.

Хиљадарком, тада највећом новчаницом Шеки је гланцао ципеле. О чему се радило! Причао ми је Шеки, његов велики пријатељ Владица Поповић био је познат као циција, Шеки је хтео да му покаже да је новац – ништа. То је посматрао новинар и све новине су о томе писале, као о скандалу над скандалима. Његова популарност имала је космичку снагу, обожавали су га и стари и млади. Обожавале су га и жене, био је срцоломац женских срца друге половине прошлог века. Позната је његова романса са јединственом Ољом Ивањицки, вамп-женом, која је у то време била најпожељнија лепотица. Италијани су му нудили огроман новац да пређе у Јувентус. Дали су му бланко чек да он сам испуни, а Звезди да изгради стадион. Александар Ранковић тада други човек у земљи, по налогу Тита, није му дозволио да оде, говорио му је:

– Ти си потребан овде, ти треба да забављаш радничку класу!

Упознајем Шекија.

Испоставило се да ми имамо много заједничких пријатеља Илија Петковић, Оља Ивањицки, Ђорђе Марјановић, Богољуб Кахриман. Кахриман је један од наших најбољих боксера, освајач „Златне рукавице”. Он је једини успео да нокаутира чувеног Џорџа Чувала. То се десило приликом спаринговања пред меч са Касијусом Клејом. То ни Касијус Клеј, касније Мухамед Али, није могао.

Мој земљак и велики пријатељ Илија Петковић био је најбољи Шекијев пријатељ, Шеки га је обожавао, често је говорио:

– За Петка бих и живот дао!

Шеки је тренирао Беле орлове у Канади са којима се није прославио. Власник клуба хтео је да га отпусти, волео је Шекија који је тренирао његовог сина и учио га мајсторијама фудбала. У то време клуб је славио свој јубилеј  и газда му је рекао:

– Ако ми на прославу доведеш Илију Петковића, остајеш у клубу.

Петковић је тада био савезни селектор фудбалске репрезентације Југославије и његово присуство свакако би увеличало ту прославу. Шеки у уторак зове Петковића и моли да дође на прославу клуба у Канаду. Али Илија Петковић у петак треба да иде на службени пут за Немачку. Кад му је Шеки објаснио о чему се ради, Илија је сутрадан авионом отпутовао за Канаду. Одмах после тога вратио се у Београд, а потом је отпутовао за Немачку. То му Шеки никад није заборавио.

У то време наша заједничка пријатељица Оља Ивањицки била је најпожељнија жена, сан снова многих  мушкараца. Имала је романсу са Шекијем, за разлику од мене који сам са Ољом био само велики пријатељ. Једном приликом питао сам Ољу шта мисли о Шекију?

– Велики лаф, шармантан, духовит и увек ми са путовања доноси поклоне! – одговорила је.

Једном приликом, прича Оља, питала је Шекуларца шта мисли о Достојевском.

– Ја тог фудбалера не знам, у ком клубу игра – питао је Шеки.

Шеки ју је одушевио, Оља је мислила да је то једна од његових фора. Питала га је шта би волео да ради кад заврши са фудбалом!

– Професор географије – одговорио је Шеки.

– Зашто – упита Оља.

– Пропутовао сам цео свет, волео бих да деци причам о тим градовима – одговорио је Шекуларац.

Неколико година касније и ја сам питао Шекија, шта мисли о Достојевском!

– То ме је већ неко питао, тог фудбалера не знам – рекао је Шеки.

Шекијева велика љубав били су шах и коцка. Једне вечери у коцкарници на стадиону Партизана Шеки и ја играли смо шах од  шест по подне па све до сутрадан у три ујутру.

Шеки није волео да губи, кад ја победим правдао би се!

– Од тебе сам дупло старији! А кад добије игру, говорио је:

– Видиш како велики Шеки игра!

У три ујутру смо кренули кући. Игру је наставио на покер апаратима. За петнаест минута добио је 5.500 евра. Сутрадан је све изгубио. Судбина је хтела да два велика пријатеља током живота Илија Петковић и Шеки, на Новом гробљу у Алеји великана буду сахрањени један поред другог. Друштво им праве Оља Ивањицки, Ђорђе Марјановић, и Владица Поповић.

Једном приликом сретнем Шекија испред стадиона Партизана и замолим га да направимо заједнички снимак. Наилази неки момак кога замолим да нас слика. Захваљујем му, а он пита хоћу ли да се фотографишем са њим.

– Не хвала –одговорио сам.

Испоставило се да је то био легендарни Немања Видић, некада најбољи фудбалер Европе, капитен чувеног енглеског Манчестера.

Пита ме Шеки:

– Ко је по теби најбољи фудбалер?

Слежем раменима и питам:

– А  за тебе?

– Драгослав Шекуларац – одговара Шеки.

– Ти си  добар али Џаја је бољи, а уз то и велики господин – рекао сам.

На те речи, неочекивано физички је насрнуо на мене.

Једном приликом зове ме Шеки  телефоном.

– Зови Матију Бећковића на ручак – каже Шеки.

– Ко плаћа – питао сам.

– Ја – одговорио је Шеки.

– Што га онда ти не зовеш – питао сам.

– Немам његов број телефона – одговара Шекуларац.

Дајем Шекију број телефона Матије Бећковића.

Недуго потом Матија ми се јавља телефоном.

– Милане, јавио ми се неки човек, представио се као Шекуларац, његов глас познајем, изгледа да је стварно био Шеки – каже Матија.

Рекао сам Матији да је све у реду и објаснио о чему се ради.

Шеки  је поред поштовања према Матији, имао и страхопоштовање, отприлике као криминалци од полиције. Матија Бећковић, Шекуларац, Душан Поповић и ја налазили смо се у Скадарлији.

Том приликом Матија је Шекуларцу поклонио своју књигу са посветом. Шекију је Матија био божанство. Књигу је носио у просторије клуба Црвена звезда и  показивао фудбалерима. Говорио је:

– Видите овог човека, он у малом прсту има више мозга него сви ви заједно у глави – говорио је Шекуларац фудбалерима.

Том приликом смо направили заједнички снимак, који виси на зиду међу стотинак знаменитих личности, који су били гости Скадарлије.

Милан Шарац, редитељ (Политика)