Посланици Скупштине Србије усвојили су Закон о родној равноправности, као и измене и допуне Закона о забрани дискриминације.

Министарка за људска и мањинска права и друштвени дијалог Гордана Чомић рекла је да та два закона треба да омогуће сваком да осети да живи у мало праведнијем друштву.

Закон о родној равноправности треба да омогући унапређење родне равноправности, систематично уређење и јачање институционалних механизама за родну равноправност, као и прецизирање обавеза послодаваца и органа јавне власти у погледу планирања и спровођења мера за унапређења родне равноправности.

Потпредседница Владе и председница Координационог тела за родну равноправност Зорана Михајловић рекла је  а је Закон о родној равноправности важан за стварање друштва једнаких шанси за жене и мушкарце.

Она је додала да Закон о родној равноправности треба да омогући да нико више не може да уз биографију за посао тражи и слику, нити да пита кандидаткињу да ли планира брак или рађање деце, наводи министарка.

Такође, компаније ће, како је рекла, бити у обавези да имају одређени проценат жена у управљачким телима, а квоте су неопходне барем у почетку како би ту ситуација почела да се мења, јер би, додала је, требало да имамо више жена и тамо где се одлучује о новцу.

Изменама и допунама Закона о забрани дискриминације донете су јасније одредбе и шири списак оних на које се дискриминација односи.

Да ли Закон уводи вербални деликт и цензуру?

Одбор за стандардизацију српског језика навео је раније да тај закон директно залази у проблематику српскога стандардног језика, јер прописује, чак под претњом казни, и употребу родно сензитивног језика.

– Закон о родној равноправности подразумева директивну језичку политику, тј. наметање језичких облика несвојствених творбеносемантичкој структури српскога језика (као нпр.: водичица/водичкиња, ватрогаскиња/ватрогасиља, психолошкиња, вирусолошкиња, филолошкиња, боркиња…

А, шта тек рећи за бекицу – “жену бека”, центархалфкињу или центархалфицу?!) или пак лексичкосемантичкој структури српскога језика (нпр.: да ли је академкиња “жена академац” или “жена академик”, да ли је тренерка “жена тренер” или “спортска одећа”, да ли је генералка “жена генерал”, “генерална проба”, “генерална поправка” или “генерално чишћење”, односно: како гласи облик за “жену носача/носиоца”: носилица/носиља/носиљка; а за “жену дописника” – дописница, или за “жену говорника” – говорница… – навео је Одбор за стандардизацију српског језика.

Указали су да је наведени Закон направљен под утицајем Брисела. Струка тврди да се овим законом уводи вербални деликт и цензура.

Као да су се предлагачи закона угледали на Хрвате, који годинама измишљају речи и на силу их гурају у језик, навео је Одбор за стандардизацију српског језика.

Закон каже да “родна равноправност подразумева једнака права, одговорности и могућности, равномерно учешће и уравнотежену заступљеност жена и мушкараца у свим областима друштвеног живота, једнаке могућности за остваривање права и слобода, коришћење личних знања и способности за лични развој и развој друштва, као и остваривање једнаке користи од резултата рада, уз уважавање различитих интереса, потреба и приоритета жена и мушкараца приликом доношења јавних и других политика и одлучивања о правима, обавезама и на закону заснованим одредбама, као и уставним одредбама.”