Др Јасмина Ћирић, доцент Филолошко-уметничког факултета Универзитета у Крагујевцу и спољни сарадник Института за историју уметности у Београду, последњих 15 година обилази српске светиње у суседној Републици Северној Македонији. У овој првој специјалној емисији Радија “Слово љубве”, чућемо шта је све доживела и на терену забележила др Јасмина Ћирић, која је у организацији Српског културно информативног центра СПОНА из Скопља одржала два важна предавања и наставила са прикупљањем материјала за књигу о цркви св. Ђорђа у Старом Нагоричину на којој тренутно ради.
Али, шта је све било потребно уопште да би један научни радник из Србије могао да приступи српској средњовековној баштини у суседној јужној држави управо као научни радник? У каквом се стању налази српска баштина, о ком се броју светиња светих српских краљева Милутина, Стефана Дечанског, затим Царице Јелене, Цара Уроша и Цара Душана и друге српске властеле ради? Шта се чува у Народном музеју у Софији, колико је распрострањен култ св. Дечанског Краља и како је могуће да дође до тога да су на фрескама у Осоговском манастиру преправљена имена српских светитеља-задужбинара?
Питамо и ко треба да реагује на оваква, више него озбиљна дешавања, које су последице таквих дела и занемаривања баштине на терену, до чега све доводи негација историјских чињеница, шта се то дешава у систему образовања младих генерација у суседству и шта тамо ради нова “научна продукција” у последњих 10 година, објављујући у међународној јавности радове на енглеском језику?
Др Ћирић са великом тугом говори и о сучељавањима са колегама из струке, али и о чињеници да се разним поступцима открива тендециозно и планско негирање фактографије.
“Неми ликови српских владара на фрескама гласно сведоче о српском постојању на тој територији”, каже у овој нашој другој специјалној емисији посвећеној српским светињама у Републици Северној Македонији, др Јасмина Ћирић.
У овом разговору који је снимљен два месеца после првог и који, по Божијем промислу, емитујемо управо у време које треба, др Јасмина Ћирић детаљније говори о српским светињама у суседној јужној држави, почев од једине у целини сачуване задужбине царице Јелене, цара Уроша V и цара Душана – манастира Матејче, светиње која је данас у девастираном стању.
Наводећи да на разним интернет-страницама није наведено ни 10% српских светиња, др Ћирић указује на потребу педантног листања историјских извора и праћења трагова који су, на жалост, “временом затрпавани и пресвучени у други шињел”.
Које су то цркве заборављене, зашто је важан начин постављања опеке у куполама, ко присваја српског краља Марка Мрњавчевића, на који начин се “визуелни документи” у светињама данас интензивно намерно тумаче погрешно? Зашто је значајан јединствени Соломонов крст и на шта указује злоупотреба овог символа који је познат у целом Православљу? Шта се налази испод скопског асфалта?
Др Јасмина Ћирић смо такође питали и колико се данас проучавају српске светиње на овој територији у систему образовања државе Србије и зашто смо тако спори у реаговању на појаве и ситуације, на које ниједан озбиљан народ не би смео да буде равнодушан.
Извор: Радио “Слово љубве”
Цео интервју са Др. Јасмином Ћирић послушајте путем следећих линкова:
