Један од посебних примера здравог спортског колектива јесте Женски фудбалски клуб Речица, наставља веома успешно такмичење у шампионату Македоније.

Вредан подсетника је портрет који смо “осликали” на страницама нашег листа Слово, а преносимо га у целости на порталу Споне, као огледало – мешетарским „понављачима“.

У низ нетипичних особина поноса вредних и „несхватљиво“ сложних Срба у Македонији, несумњиво спада и окупљеност око фудбалског клуба Речица у истоименом пограничном селу надомак Куманова, колектива са традицијом дужом од седам деценија.

Ових дана по устаљеном тренажном програму, тече шампионат и тренађни процес Женског фудбалског клуба Речица на крајњем северу Македоније, у ишчекивању финиша националног шампионата. Због недостатка финансијских средстава припреме су спроводене „у домаћим условима“, на свом терену, у – селу.

Бања изоштрава слику

У другој половини јануара екипа ЖФК Речице, учествовала је на другом по реду женском фудбалском турниру “Новогодишња звезда Краљице Марије”.

– Добро нам је дошао тај турнир, након напорне полусезоне и године за нама, каже Валентин, додајући да је велику логистику пружио Јумко, обезбедивши превоз, а учествовале су екипе: Младост из Подгорице, ЖФК Јединство Уб, ЖФК Карађорђе Топола, ЖФК Пожега, ЖФК Воша,  АС Академија, ЖФК Вучице Вучје, СЖФУ Јединство путеви Ужице, ЖФК Мајданпек, ЖФК Мачва Шабац и ЖФК Левач из Рековца.

Због епидемиолошке ситуације, мушки део екипе Фудбалског клуба Речица дуго није био у тренажном процесу, У Управи клуба то објашњавају и „оправдавају“ инструкцијама из ФФ Македоније да је старт националног шампионата у регионалној као и Трећој лиги још увек неизвестан и тренутно – замрзнут.

Комплетна организациона и у највећем делу финансијска потпора  Фудбалског клуба Речица везана је за сопствену „базу“. Погранично село Речица, са нешто мање од 600 становника у око 140 домаћинстава, смештено у плиткој долини на око пет километара северно од Куманова, тик уз међу са Србијом, једно је од ретких у том делу Македоније где нема масовније миграције становништва у градове. У низу нетипичних особина поноса вредних и „несхватљиво“ сложних Срба, спада и фудбалски клуб са традицијом од седам деценија, уз женски „погон“, основан пре деценије, јединствен на ширем простору Балкана.

У последњих 15-так година, вредан домаћин, Валентин Стоиловић, човек је од поверења за све важне одлуке у Речици, укључујући и спорт. Предводник је Фудбалског клуба, по свим линијама, шеф стручног штаба, координатор свих категорија – од петлића, кадета, до првог тима и женског тима. Његова позната девиза је да младе „треба држати у селу“. И раније смо писали о Стоиловићу и његовом залагању на идеји да младе треба „везати за игралиште, што даље од изазова модерних времена и порока који вребају, како каже, „на градским улицама, али, у последње време, и на сеоском сокаку“.

Попут многих спортских колектива, без моћног спонзора и „мецене“, и овај сеоски клуб хронично кубури са финансијама. Вредни и сложни сељани колико могу помажу свој клуб. У протеклом периоду забележени су и запажени такмичарски резултати.

Сара ПетковскаПрема записима великог заљубљеника у фудбал, Милутина Мише Вељковића – Уче, импозантна историја овог спортског колектива започела је пре седам деценија, када је прва фудбалска лопта у Речицу донета из далеке Канаде.

По много чему специфичан, овај сеоски спортски колектив у протеклим деценијама бележио је успоне и падове. Као што смо својевремено писали, највећи успех ФК Речица је постигао 2004. у првенству Треће лиге. Речица је у том рангу такмичења била једина сеоска екипа из кумановског региона. Упркос хроничном недостатку средстава у клупској каси, па и разним отвореним опструкцијама са различитих нивоа, успели су да достигну трећелигашки ранг.

И у женском клубу у Речици, такође нетипично, по, како с поносом истичу сељани, неуобичајеном реду, не само да се из спортских и васпитних разлога окупљају „своја деца“, већ је постало уобичајено да им се придружују и девојке из града.

Пример  је Ангела Јакимовска из Куманова, капитен екипе – спортискиња за пример. Задовољна је радом и ангажманом у клубу. За њу сви имају речи хвале, од тренера до саиграчица, како на тренингу тако и на утакмици. И ван терена је девојка за пример, успешна је студенткиња Медицинског факултета у Скопљу.

Поуздана у формацијској постави тима из Речице је и Јасмина Јовановска. Својим играма изборила је место у селекцији женске македонске фудбалске репрезентације. Викторија Стрика, пореклом из села Тромеђа код Куманова, чланица је младе селекције Македоније (У 17), док је веома добра и поуздана, зрела за своје године Маја Стојановић која заузима место у категорији (У19).

У женском „погону“ ФК Речица који окупља 38 регистрованих девојака, веома предано извршавају све своје спортске обавезе, и настављају борбу за опстанак.