Iguana

Подсећање на 78 дана пакла - 18 година од НАТО бомбардовања СРЈ

24.03.2017 Bombardovanje RTS24. март 2017.

Пре 18 година, 24. марта 1999, авиони НАТО војног савеза почели су операцију бомбардовања Србије, први пут од настанка Алијансе без сагласности Савета безбедности УН, а у ваздушним ударима, који су трајали наредних 78 дана, живот је изгубило, према званицним подацима државних органа, најмање 2.500 људи.

Бомбардовање снага северноатланске војне алијансе је започело без одобрења Савета безбедности УН, на основу основу наредбе тадашњег генералног секретара пакта Хавијера Солане.

Деветнаест земаља света, војним потенцијалом шест стотина пута већим од Југославије, обрушило се да "спречи хуманитарну катастрофу на Косову" и тадашњи режим Слободана Милошевића коначно "баци на колена".

Државна церемонија обележавања 18 година од почетка НАТО бомбардовања одржана је данас код Железничког моста са спомен-обележјем у Грделичкој клисури.

Минутом ћутања одата је почаст страдалима у НАТО агресији.

Уз присуство бројних грађана, како је пренео Танјуг, премијер Србије Александар Вучић и председник Републике Српске Милорад Додик положили су венце на спомен обележје. То су учиниле и породице страдалих путника у возу који је пре 18 година погођен НАТО пројектилима у тренутку док је прелазио мост.

Путнички воз у Грделичкој клисури, у којем су били цивили, нападнут је 12. априла 1999. године, другог дана православног Васкрса, а идентификовано је 15 погинулих цивила, међу којима је било и деце.

vozОсим у Грделичкој клисури, годишњица почетка бомбардовања обележена је и на другим местима широм Србије.

Процењена причињене штете у нападима на војне, цивилне и привредне објекте, такође варира, па тако експерти из Групе-17 током 2000. износе податак о штети у висини од око 30 милијарди долара, док у јавности фигурира износ у висини од чак 100 милијарди долара.

У бомбардовању је уништено и оштећено 25.000 стамбених објеката, онеспособљено 470 километара путева и 595 километара пруга.

Оштећено је и 14 аеродрома, 19 болница, 20 домова здравља, 18 дечјих вртића, 69 школа, 176 споменика културе и 44 моста, док је 38 разорено. Уништена је трећина електроенергетског капацитета земље, бомбардоване су две рафинерије у Панцеву и Новом Саду.

Током агресије извршено је 2.300 ваздушних удара на 995 објеката широм земље, а 1.150 борбених авиона лансирало је близу 420.000 пројектила укупне масе 22.000 тона, а употребљена је и забрањена муниција са осиромашеним уранијумом.

Срби не прихватају извињење НАТО због бомбардовања

Већина грађана Србије не прихвата извињење НАТО због бомбардовања Србије пре 18 година, против је уласку у Алијансу, иако као главни разлог те војне интервенције види у политици Слободана Милошевића, показало је најновије истраживање јавног мњења који је данас објавио Институт за европске послове.

Резултати истраживања показују да је против чланства у НАТО 84 одсто испитаника и да је међу њима највише мушкараца и грађана млађих од 60 година. Чланство подржава 11 одсто, док је пет неодлучних.

nato-bombardovanjeИзвињење НАТО због бомбардовања прихватило би нешто мање од трећине грађана, четири одсто је неодлучно, док 64 одсто не прихвата извињење и број ових испитаника опада са порастом година старости.

Када је у питању политичар који највише подржава блиске односе са НАТО-ом, 23 одсто грађана наводи Чедомира Јовановића, петина Александра Вучића, 16,6 одсто Вука Јеремића, нешто мање од 30 одсто не зна одговор на ово питање, док су остали политичари поменути у мање од два одсто случајева.

Када су у питању разлози бомбардовања Србије, према нешто мање од 40 одсто грађана главни разлог је политика Слободана Милошевића. 17,6 тврди да је разлог етничко чишћење Срба на Косову, 11,3 наводи политичке интересе, док око седам одсто не зна да наведе који би то био разлог.

Остали одговори помињу се са фреквенцијом мањом од пет одсто и тичу се стратешког положаја Косова, негативног става према Србији и њеном развоју, као и војних и економских интереса САД-а, демонстрације моћи и етничког чишћења Албанаца на Косову.

Према мишљењу 40 одсто грађана улазак Србије у НАТО представља услов за прикључење ЕУ и овај став заступљенији је код мушкараца, грађана млађих од 45 година, са завршеном средњом школом као и становника Источне и Јужне Србије.

Како се наводи, 17 одсто не зна одговор на ово питање, док 43 одсто мисли да Србија не мора да постане чланица НАТО-а уколико жели у ЕУ.

Петина грађана види корист од чланства у НАТО-у, сваки десети грађанин не зна да одговори на ово питање, док 70 одсто не види корист од чланства у НАТО-у, пре свега мушкарци, грађани старости од 45 до 59 година, као и испитаници са највише завршеном средњом школом.

Истраживање јавног мњења је за потребе Института спровела Нинамедиа на репрезентативном узорку од 1.204 испитаника у периоду од 10. до 17. марта.

Власти Црне Горе забраниле почаст жртвама НАТО бомбардовања

Четрдесет шест припадника Војске Југославије из Црне Горе и десет цивила од који троје деце из Мурина, жртве НАТО агресије 1999.године, доживеле су у четвртак другу смрт.

Њиховим породицама, саборцима из Удружења бораца, као и представницима политичких партија из опозиције-Нове српске демократије, Демоса и Српског националног савета, како наводе Вечерње новости, није било дозвољено да положе венце и цвеће на спомен обележја жртвама бобардовања у касарнама у Подгорици и Даниловграду.

PODGORICA-1 620x0Они су, на крају, решили да то учинили на живој огради испред зграде Министарства одбране у Подгорици. Управо је овај владин ресор одлучио да се традиција прекине.

Чак ни Душану, оцу прве жртве НАТО бомбардовања у Црној Гори, војника Саше Стајића није било дозвољено да закорачи у касарну у Даниловграду. Џаба што је уцвиљени отац покушао да објасни да је ту због сина јединца који је имао 19 година када је убијен, али са друге стране стигла је порука да се од капије не може даље!

Слично је било и касарни "Морача" у Подгорици. Бес због оваквог односа надлежних није могао сакрити Радан Николић, председник Удружења бораца ратова Црне Горе од 1990.године.

- Ево докле је дошло непоштовање жртава НАТО у Црној Гори. Брука! Како ће министар Предраг Бошковић изаћи пред ове људе, породцие погинулих бораца и цивила. Оцу Саше Стајића одузето је право да положи цвеће и венац на место погибије свога јединца сина, коме је место његове погибије данас све у животу. Мислили смо да режим својим сулудим одлукама не може више потонути, али овим чином дотакли су дно. Подижу гробља фашистичким окупаторима а на жртве свога народа пљују! Ова војска више није црногорска, већ приватна коју режим изнајмљује НАТО-у ради личне сигурности - казао је он.

Славен Радуновић, потпредседник Нове српске демократије, оценио је да је овај догађај још један у низу срамних у историји Црне Горе.

- Ни у једној НАТО држави на свету се ово не би могло десити, већ само конвертитским режимима и конвертитима министрима, попут Предрага Бошковића, некадашњег припадника "Белих орлова". Данас он покушава да брани НАТО срамоту из 1999. године - рекао је он.

- Ово је нецивилизацијски чин људи који причају да желе да уласком у НАТО постану део западне цивилизације. Овим што су направили показују да нису ни за једну цивилизацију - закључио је Радуновић.

Последице НАТО бомбардовања – oд малигних болести до менталних поремећаја

Ни после 18 година не постоје прецизни подаци о последицама бомбардовања.

Лансирано је више од 400.000 пројектила укупне масе 22.000 тона. На југу Србије, Космету и Црној Гори 112 локалитета бомбардовано је осиромашеним уранијумом, подсећа се у прилогу РТС-а.

24.03.2017 zlocin"Извршена је деконтаминација Пљачковице, рта Арза у Црној Гори. Опасност је смањена, али не можемо тврдити да је потпуно елиминисана", истиче пензионисани генерал Слободан Петковић, начелник Управе АБХО Генералштаба Војске СРЈ 1999.

Од 2000. године бележи се пораст оболелих од малигних болести, посебно на југу Србије.

"На основу леукемије лимфома, ми смо дошли до закључка да је уранијум утицао на повећање броја умирања од карцинома у Србији. На крају деценије стопа инциденце је била већа 110 одсто него 2001. године, а стопа морталитeта 180 процената већа него 2001. То нам је био круцијални доказ", напомиње проф. др Слободан Чикарић, председник Друштва Србије за борбу против рака.

Према извештају Организације уједињених нација за животну средину, велике последице оставило је дејство НАТО снага на индустријска постројења јер су хемикалије, чије се дејство може поредити са бојним отровима, неконтролисано испуштене у животну средину.

"Ми смо сведоци да су у појачању и аутоимуне болести, колико спонтаних побачаја је било, колико се младих парова, наизглед потпуно здравих људи, лечи од стерилитета. Наравно да бомбардовање није једини разлог, али ја сам убеђена да и те како има утицаја", указује проф. др Даница Грујичић, начелник Центра за неуроонкологију Клинике за неурохирургију Клиничког центра Србије.

Нема података о угрожености животне средине, а ни прецизне процене материјалне штете.

"Влада у којој сам био ја, влада Момира Булатовића, проценила je ратну штету на 100 милијарди америчких долара, док је каснија, савезна влада ДОС-а проценила да је око 30 милијарди", наводи Живадин Јовановић, председник Београдског форума за свет равноправних, министар иностраних послова 1999. године

Око 8,8 одсто учесника рата има посттрауматски стресни поремећај, а испитивања код цивила показала су знатан број менталних или психолошких поремећаја који су непосредна последица бомбардовања.