simpo

Слово владике Атанасија о Видовдану 2017. на Газиместану

\

30.06.2017 Vidovdan30. јун 2017.

Општи је закључак да је Србију захватио дефетизам, плаше се не знам чега, рекао је пензионисани владика захумско херцеговачки и приморски СПЦ, Атанасије (Јефтић) у беседи на Газиместану после парасттоса који је страдалним косовским јунацима у бици 1389. служио патријарх српски Иринеј.

- У школама су злочини, чему учимо децу? И оно мало што имамо деце, хоће пустахије да одузму и то, и право на рађање деце. Издајници не поштују људски род, већ нам намећу оне који не рађају децу и не само нероткиње, већ и антироткиње, који су против српске деце - рекао је Јевтић.

- Додељене су награде за 70 мајки српскиња, са двоје, троје петоро деце. То су мајке српкиње, на жалост, у исто време у београдском пашалуку промовишу антироткиње, нероткиње, које су против српске деце, зна се ко промовише, рекао је Владика, представивши треће издање монументалне књиге „Задужбине Косова“, епархије Рашко – призреснке СПЦ.

-Документ, споменик, попут оног који је подигао син светога кнеза великомученика Лазара, Свети Деспот Стеван српски високи, онај који је продужио пола века српско царство и слободу, па предао у наслеђе своме сестрићу Ђурђу Бранковићу. Следећем диву, међу сарадалницима и ново почивши Душан Батаковић, међу умним главама патриотским.

Објављена је на мраморном стубу косовском 1403. кад је дошао на Косово деспот Стефан високи, јунак без премца, честит, песник Слова љубве. Шта је он проповедао? Не да будемо пустахије као Турци, не знам шта, кад нас је захватила западњачка, евроатланска река. Младићи и девојке за љубав прикладни, љубите љубав, али честито, рекао је. Мудро, да се наша природа тиме Богу подобљава. То је песник, овде је његов натпис, рекао је Владика, прочитавчи стихове:

Човече који српском земљом ступаш,
било да си дошљак или овдашњи,
ма ко да си и ма шта да си,
када дођеш на поље ово,
које се зове Косово,
по свему ћеш угледати пуно костију мртвих,
те са њима и камену природу,
мене крстозначног као стег,
видећеш како посред поља управно стојим.
Да не проминеш и да не превидиш
као нешто залудно и ништавно,
но молим те, приђи и приближи се мени, о љубими,
и размотри речи које ти преносим,
и из тога ћеш разумети због ког узрока
и како и зашто ја стојим овде,
јер истину ти говорим,
ништа мање од живога,
да ћу вам изнети у суштини све што се збило.
Овде негда бејаше велики самодржац,
чудо земаљско и рига српски,
звани Лазар, кнез велики,
побожности непоколебими стуб,
доброразумља пучина и мудрости дубина,
огњени ум и заштитник странаца,
хранитељ гладних и миловање ништих,
скрбних миловање и утешитељ,
који воли све што хоће Христос,
коме иде сам по својој вољи
и са свима својим безбројним мноштвом,
колико је под руком његовом.
Мужеви добри, мужеви храбри,
мужеви, ваистину, у речи и у делу
који се блистају као звезде светле,
као земља цветовима шареним,
одевени златом и камењем драгим украшени,
многи коњи изабрани и златоседлани,
сведивни и красни коњаници њихови.
Свеплеменитих и славних
као какав добри пастир и заштитник,
мудро приводи духовне јагањце
да у Христу добро скончају
и приме мучења венац
и вишње славе учесници буду.
И тако сложно велико безбројно мноштво
скупа с добрим и великим господином,
добром душом и вером најтврђом,
као на красну дворану и многомирисану храну
на непријатеља се устремише
и праву змију згазише
и умртвише дивљу звер и великог противника
и неситога ада свејадца,
велим Амурата и сина његова,
аспидин и гујин пород,
штене лавово и василсково,
па са њима и не мало других.
О чудеса Божијих судбина,
ухваћен би храбри страдалац
безаконим агаренским рукама
и крај страдању добро сам прима
и мученик Христов постаје
велики кнез Лазар.
Не посече га нико други, о љубими,
до сама рука тога убице, сина Амуратова,
И све ово речено сврши се
лета 6897, индикта 12, месеца 15, у дан уторак,
а час је био шести или седми,
не знам, Бог зна
Косово није митологија

-„Истину ти говорим“ каже даље песник, не митологију, како нам говоре у београдском пашалуку, они који проповедају митологију евроатланстких интеграција, Они који нас бомардују и који никуда не воде, ово је Косово - истина, само антисрбин може рећи да је то митиологија. „Изнећу ти све како је било“, нагласио је Владика Атанасије. Косовски завет је то браћо моја, а не митолгија. Митомана, који не знају од незнавености, шта је мит. Мит је рецимо, велика идеја, која је створила од разних митова заједно са јудео хришћанском филозофијом библијском легла је основи праве цивилазиоције, не ове евроатланске које ја дубоко нехумана. Само незналице и скоројевићи могу говорити о митологији. Никад нико није говорио о томе. Нека је њима вечна слава. Нека је браћи охрабрење да издржимо.

Видовданске свечаности

И ове године Видовдан су Срби обележели низом свечаности у Србији, Републици Српској, Македонији и широм расејања одавањем поште јунацима Косовског боја.

За Видовдан у храмовима Српске православне цркве (СПЦ) у отаџбини и расејању служене су свете литургије и помени за све пострадале у ослободилачким ратовима. На Косову и Метохији служена је архијерска литургија у манастиру Грачаница.

У Србији, Видовдан, као државни празник, обележава се радно, а у спомен на Косовску битку, 28. јуна 1389. године, односно 15. јуна по старом календару на Газиместану служи се парастос погинулим у свим минулим ратовима.

Видовдан је важан и значајан датум у колективној свести српског народа и један од темеља колективног идентитета. Симболизује слободу, отпор туђину, неговање патриотизма, националног бића, витештва и херојства, али и прекретницу после периода успона под владарима из српске династије Немањића.

После Косовске битке, тело кнеза Лазара Хребељановића (1329-1389) је сахрањено у манастиру Раваница, а у сеоби Срба под патријархом Арсенијем Чарнојевићем крајем 17. века је пренето у фрушкогорски манастир Врдник. У Раваницу су мошти враћене 1989, на 600. годишњицу Косовске битке.

М.С.