Iguana

Алармантно: Орао са српског грба изумире, а био је симбол српске државе

03. јул 2017.

03.07 orao1Крсташ, један од симбола Србије, који се налази и на нашем грбу, пред изумирањем је јер је у Србији остао само један пар о коме брину волонтери, пише Блиц у репортажи Слађане Аничић и Б. Богосава.

Измена станишта, криволов и тровање животиња највећи су кривци за нестанак појединих врста птица чијом се бројношћу Србија некада поносила. А птица која је међу симболима српског грба данас је у Србији, изгледа, светиња само волонтерима који се боре за њено потомство.

- До прошле године у Србији су била два пара, један се настанио и имао своје гнездо у Националном парку „Фрушка гора“, а други у Специјалном резервату природе „Пашњаци велике дропље“ у северном Банату. Преостао је само други пар, који волонтери надгледају, а у оквиру пројекта „Панон игл“ за заштиту орла крсташа, који финансира Европска унија. У пројекту учествују Србија, Мађарска, Аустрија, Чешка и Словачка - каже Милица Мишковић, руководилац пројекта за заштиту крсташа испред Друштва за заштиту и проучавање птица Србије.

Задатак волонтера је, каже Милица, да спрече узнемиравање јединог преосталог пара, али и да држе птице под надзором.

- Како би заштитили орлове крсташе, волонтери током сезоне гнежђења, од марта до јула, даноноћно чувају гнезда, јер је крсташ веома осетљив на узнемиравање, буку, па чак и најмање људске активности у широком појасу око гнезда баш у том периоду. Такве активности могу да отерају птице са гнезда и прекину читав процес гнежђења. Наше присуство спречава прилазак и задржавање у непосредном окружењу гнезда. Зона заштите је километар око гнезда. Чак су и волонтери довољно удаљени како не би узнемиравали птице - каже Мишковићева.

Присуство волонтера је по свему судећи уродило плодом, јер је пар добио два младунца. Претпоставке су да ће се младунци у скорије време осамосталити, а да ће пар остати на својој територији.

Орао крсташ или царски орао назван је према месту где су ове птице некада свијале своја гнезда - на столетним храстовима који су на себи имали крст и које је наш народ сматрао за светињу.

Данас је орла крсташа лакше у Србији видети у музеју, приватној галерији, препарираног у ресторану него у гнезду или над војвођанском равницом.

Од 352 врсте птица, колико је до сада забележено у Србији, орлова крсташа има најмање. Свуда у региону је број орлова крсташа у порасту, а једино се у Србији одржава на овом критично ниском нивоу.

- Пуно је угрожавајућих фактора који делују на то да је орлова крсташа све мање. У последњој деценији додатни притисак представља злоупотреба пољопривредне хемије. Нестанак пространих отворених станишта, слатина и степских ливада, као и његовог основног плена, текунице, довео је ову врсту на руб изумирања - каже Милан Ружић из Друштва за заштиту и проучавање птица Србије.

03.07 krstas blicДеведесетих година прошлог века у Делиблатској пешчари било је до осам парова орлова крсташа, уз три до четири пара на Фрушкој гори и један на Вршачком брегу. Но, та добра времена за крсташа одавно су прошлост. Како је опадао интензитет сточарства, зарастале и пошумљаване ливаде, опадао је број текуница, али и зечева, тако је орао полако нестајао.

Модерни грб Србије је скоро истоветан као грб Краљевине Србије и представља чин враћања историјског грба Србије.

Иако је република, Србија је по угледу на традиционални грб вратила и круну у његовом изгледу, што и није ново, јер неке земље или ентитети, попут Русије, Бугарске, Грузије, Мађарске, Црне Горе или Републике Српске, такође користе хералдичку круну иако нису монархије.

Препоруком Народне скупштине Републике Србије о коришћењу грба, заставе и химне од 17. августа 2004. за грб је поново усвојено решење аустријског хералдичара Ернста Крала из 1882. године.

Орао крсташ или царски орао (лат. Аqуила хелиаца), импозантна је грабљивица која је некада насељавала широке пределе Евроазије, а данас је, пре свега због губитка станишта, међу угроженим врстама. Веома сличан суром, крсташ је нешто мањи, дужине до 83 цм и распона крила до 205 цм. Распрострањен је од југоисточне и средње Европе, до западне и средње Азије. Орао крсташ насељава пределе до 1.000 метара надморске висине, не претерано пошумљене.

Мит о птици на грбу Србије - Како је орао крсташ доцртаван и мењан

По народном веровању, орао крсташ налази се на грбу Србије. Ипак, хералдичари и орнитолози имају своје мишљење о томе.

Стручњаци су подељени око мишљења која се птица налази на грбу Србије. Од доба владавине Стефана Првовенчаног, када се двоглави орао први пут појавио, означавао је заштитни знак Србије, древни симбол царства. Орлу крсташу припала је та част да с временом у народу почну да га везују за државни симбол, међутим, многи мисле да та птица ипак није на српском грбу.

Међу њима је и хералдичар Драгомир Ацовић, који наводи да двоглави орао на грбу Србије заправо није никаква конкретна врста авио-фауне, већ симболичка птица (орао) са две главе.

- Први пут се јавио као амблем за време владавине Стефана Првовенчаног, који је право на коришћење црвеног двоглавог орла стекао заједно са византијском владарском титулом севастократора. С временом, а од времена Стефана Душана, усталила се верзија белог (сребрног) двоглавог орла на црвеном пољу за разлику од византијског, који је златан, и познат је као царска привилегија још од времена династије Комнина - прича Ацовић.

"Двоглави орао се као амблем на грбу прво јавио за време владавине Стефана Првовенчаног", каже Драгомир Ацовић,
хералдичар

"Двоглави орао се као амблем на грбу прво јавио за време владавине Стефана Првовенчаног", каже Драгомир Ацовић, хералдичар

Милица Мишковић, руководилац пројекта за заштиту крсташа испред Друштва за заштиту и проучавање птица Србије, каже за “Блиц” да је велика дебата између стручњака који се баве проучавањем птица да ли је орао крсташ птица која стоји на српском грбу.

- На грбу Србије је орао који тренутно нема много сличности са орлом крсташем. Анимација птице која је на грбу заправо није једнака ниједној птици, те изгледа као комбинација више птица. Орао на грбу је сав бео, а не постоји ниједан који је скроз бео. То је више претерана верзија - каже она.

Како објашњава, Друштво за заштиту и проучавање птица Србије није се конкретно бавило тиме да ли се орао крсташ налази на грбу.

- Да је орао крсташ птица која је на грбу заправо су предања. Приче које су дошле до нас. Ми смо чули да је на грбу Немањића био крсташ, а да је касније доцртавано и мењано. Да је заправо двоглави орао који је на нашем грбу изведен из цртежа тог орла крсташа - прича Мишковићева.

Зашто двоглавост

grbПрема речима Драгомира Ацовића, двоглавост птице на грбу Србије означава пуноћу васељене (лево и десно, горе и доле, небо и земља, пре и после...).

- Зато и припада појму царства, које је по дефиницији наднационално, јединствено и непоновљиво. У хришћанском аспекту, двоглави орао означава јединство небеског и земаљског. Двоглави орао је јединствен симбол српске државности, и као такав у грбу Србије од прогласа Краљевине 1882. године заступа укупну историју српске државе, од средњег века па док постоји. Крст са оцилима, који је на грудима орла, јесте грб српске нације - наглашава он.

Како је настао српски грб

Садашњи грб Србије је истоветан грбу краљевине који је почео да се употребљава 1882. године. Тај грб је уредио Стојан Новаковић, који је први пут поставио мањи грб са крстом и оцилима на груди двоглавог орла.

Кнежевина Србија

Грб Кнежевине Србије из времена поновног оживљавања државности Србије чини штит са четири оцила уоквирен двема гранчицама - маслиновом и храстовом. Код овог грба нема ни круне ни двоглавог орла.

Модерни српски грб

Званични грб Србије је усвојен 19. маја 2009. године, када је заменио дотадашњи амблем наслеђен из комунистичког периода. На њему су приказани двоглави орао Немањића, који носи мањи црвени штит са крстом и четири огњила, те златни љиљани (кринови), на великом црвеном штиту крунисаном краљевском круном и огрнут у плашт од велике ласице, такође крунисан истом круном.