Iguana

Слава Успења Пресвете Богородице - Велика Госпојина

28.08.2016 uspenije presvete bogorodice28. август 2017.

Српска православна црква слави празник Успења Пресвете Богородице или Велику Госпојину, како се тај празник назива у народу. То је један од највећих хришћанских празника посвећен Богородици.

Данас се у православним црквама обележава празник спомена на упокојења Богородице Марије. Званични назив празника је Успење Пресвете Богородице.

Свето писмо не даје сазнања о крају земаљског живота Богородице. По предању и списима, који немају свети карактер, сматра се да је мајка божија до краја живота, после смрти и васкрсења Христовог, живела у Јерусалиму, окружена пажњом апостола и прве хришћанске заједнице.

Према другим непотврђеним изворима, Богородица је путовала по пределима данашњег Блиског истока, па је тако стигла и до Свете Горе.

Не мали број породица слави данашњи празник као своју крсну славу, а међу њима је и ужарски еснаф у лесковачком крају.

Како празнику претходи двонедељни пост, данас се верници, посебно жене, причешћују, уопштено говорећи, овај дан се сматра празником жена и мајки.

У неким крајевима сматрају да је у периоду између две Госпојине, данашње, и Мале Госпојине, која је 21. септембра, најбоље брати лековито биље.

Велики број цркава и манастира Српске православне цркве слави овај празник као своју славу.

------------------

Пресвета Дјева Марија, Богородица, посредница нашег спасења, поживела је још доста дуго после Вазнесења Сина свог. Док је умирао на крсту, Син њен, Исус Христос на чување ју је предао светом Јовану Богослову. У његовом дому, на Сиону, живела је она у непрестаној молитви ишчекујући дан када ће отићи Сину свом.

Често је походила сва она места, која су подсећала на велике догађаје и велика дела Сина њеног. Својим молитвама, саветима, кротошћу и трпељивошћу помагала је она светим апостолима у ширењу Божје речи. Најдуже времена у молитви проводила је на Јелеонској Гори, молећи Бога да је што пре узме себи.

И тако једном док се молила јави јој се архангел Гаврило и бловести јој да ће кроз три дана да се упокоји, нашта се она веома обрадовала. Пожелела је да пре свог упокојења види још једном све апостоле и жеља јој би испуњена. Ношени крилима анђела и на облацима, скупише се сви апостоли да последњи пут заблагодаре овој Мајци над мајкама, Пресветој Богородици.

Опростивши се од њих, она предаде свој дух Богу. Ковчег са њеним светим моштима уз пратњу мноштва хришћана пренели су у Гетсимански Врт, у гробницу родитеља њених, Светих Јоакима и Ане. Док су га носили кроз град, из њега се непрестано ширио благоухани мирис. Један од јеврејских свештеника дрзну се те рукама дохвати ковчег, али му у том тренутку обе руке отпадоше, те он поверова у Христа и оне му се повратише.

Тропар (глас 1):

В рождествје дјевство сохранила јеси, во успенији мира не оставила јеси Богородице, преставиласја јеси к животу мати сушчи живота, и молитвами твојими избављајеши от смерти души нашја.