Поклони радост

Тачка на Меморандум САНУ

04Memorandum-SANU28. новембар 2017.

Од тренутка када је, пре више од 30 година, у јавности експлодирао "случај Меморандум", попут каквог покрова наткрилио је Српску академију наука и уметности (САНУ), која се испод њега копрцала, како је знала и могла, чувајући свој интегритет. Али ни они благонаклони од тог покрова често ни данас не виде суштину. Меморандум САНУ, иако га ова кућа ни у једном свом телу није прихватила као званичан документ, постао је крунски материјални доказ колективне бестијалности и злочиначке промисли "српских интелектуалаца" у овој институцији.

Овим речима у понедељак је на промоцији књиге "Меморандум САНУ: после 30 година", у издању Компаније "Новости", Владимир Костић, председник САНУ, покушао да објасни кроз шта је прошла Академија после објављивања предлога о решењу српског питања.

Не постоји документ у новијој српској историји који носи толико контроверзи и митова, а академик Василије Крестић, један од актера догађаја, с покојним академиком Костом Михаиловићем, у књизи, која је представљена у свечаној сали Академије, у потпуности расветљава све митове и околности настанка Меморандума.

- Кад је реч о "прозивкама" због Меморандума, кривици, заслугама - што се академика тиче, они су на тај случај ставили данас тачку, затворен је круг - рекао је упонедељак Крестић.

Приписивати меморандум Милошевићу, каже он, као програм за његову политику, чиста је измишљотина.

- Заборавља се да је он напао тај документ и да за време владавине никад није посетио Академију. Како је Меморандум проглашен за антикомунистички спис, само наивни могу поверовати да му је служио као путоказ у политици.

04Memorandum-SANU-6Према Крестићевим речима, Добрица Ћосић није присуствовао ниједној седници Комисије: зато је не само неосновано, већ и подло непрестано повезивање Ћосића са Меморандумом.

Крестић сматра да је нападима на Меморандум, који још нису престали, задатак био да се свако српско национално обједињавање, сваки српски план за напредак оцени као националистички и великосрпски, па да се заустави и осујети.

- Зато не би требало да се чудимо што су недавно најављену декларацију о заштити и опстанку српске нације у нашем суседству поједине невладине организације и њихови чланови из Србије прогласили за трећи меморандум - каже Крестић.

Љубодраг Димић, историчар и дописни члан САНУ, напоменуо је да је одлука да се изнесе критика о нарастујућим проблемима и друштвеним процесима у Југославији заправо била реализација идеје САНУ да дефинише узроке кризе.

- Дошли смо до кључног закључка да је мешање идеологије и политике у привреду и игнорисање економских законитости довело до стагнације развоја друштва и државе - казао је Димић. - Разорен је сваки вид планирања, и вођења је неразумна дезинтеграциона политика која је водила атомизацији привреде. Формирана је привредна патологија која је афирмисала нерад. Меморандум је констатовао отпор демократизацији друштва који је долазио из саме партије на власти.

У хашким пресудама се не помиње

Иако су Србија и САНУ крајње неосновано због Меморандума доживели праву сатанизацију, а овај документ се нашао и у оптужници пред хашким судом, ни у једној пресуди у Трибуналу није поменут - казао је Василије Крестић. - Треба ли бољег доказа од тога да је оптужба о великосрпској политици Академије подла и злонамерна измишљотина, која се и данас, нарочито из Загреба, непрестано понавља како би се прикриле тежње за стварање етнички чисте Хрватске, наводе оцену академика Вечерње новости.