Упокојио се у Господу јеромонах Кирило Хиландарац

Jeromonah-Kirilo-Hilandarac-774x58509. фебруар 2018.

Јеромонах Кирило Хиландарац упокојио се 6. фебруара (24. јануара по јулијанском календару) 2018. године у Светој царској српској лаври Хиландару.

Рођен је као Радојко Вешковац 9. октобра 1935. године, на празник Светог Јована Богослова. Услед послератних околности и емиграције, у личним документима датум рођења је промењен на 10. октобар, као и презиме у Вешковић. Отац Кирило се родио у селу Риђевштица, између Крушевца и Трстеника, од оца Стојадина и мајке Милије. Замонашио се 27. августа 1953. у манастиру Витовници.

У чин јерођакона рукоположен је на Пасху 1961. године у манастиру Светог Саве у Либертвилу, САД. У чин презвитера рукоположен је 6. августа 1963. године. Сабрат манастира Хиландара постаје 17. октобра 1987. године. Од 31. децембра 1997.године па до упокојења обавља дужност члана Свештеног сабора стараца манастира Хиландара. У Хиландару прима и велику схиму.

o.kirilo--879x675Током свог монашког живота био је на многим послушањима, неуморно радећи на очувању, у то време, веома угроженог манастира. Међутим, најзначајнији допринос оца Кирила је у његовом неуморном богослужењу, често остајући једини служашчи јеромонах у манастиру, његовој ревности и истрајности у молитви. Свакодневно је исповедао, поучавао и духовно укрепљивао велики број поклоника који су долазили у Хиландар.

Увек омиљен, вредан, својим једноставним животом у свим околностима у којима се налазио, био је живо сведочанство суштине монашког позива и прави духовни украс Цркве. Својим омаленим растом и изузетном духовном висином, пленио је срца свих са којима се сусретао и као такав остаће у молитвама и сећањима братије, Светогораца и свих поклоника који су током последњих тридесетак година посећивали Хиландар, наведено је на сајту манстира .

Господе, упокој душу слуге свога, јеромонаха Кирила!

Сматра се да су монаси украс хришћанства, а Кирило Хиландарац био је један од најлепших украса.

Kirilo-800x445Тако су о јеромонаху Кирилу (1935-2018), најстаријем хиландарском монаху који је преминуо у уторак, говорили они који су га срели, упознали и причали с њим - свеједно да ли само једном или стотину пута, кроз неформални разговор или исповест. Јер, мир, благост и поука који су зрачили из речи и појаве јеромонаха Кирила били су украс у темељима хришћанства.

- Последњи пут смо се чули за Нову годину и иако сам по гласу осетио да није добро, на питање како је, одговорио је “богу хвала”. То је стално говорио, шта год да је у питању. Увек је био срдачан, пун енергије и добре воље. Исповест или обичан разговор, он је то радио на тако једноставан, тако приступачан начин, из пуне отворене душе и срца за свакога, тако да није чудо што је био омиљени хиландарски монах за све поклонике. Зато је пуних 30 година био исповедник многима, од политичара, познатих личности или естрадних звезда до најобичнијих људи. И са свима се, за разлику од осталих монаха, фотографисао, говорећи у шали - “хајде да ти улепшам слику”. С правом се зато говорило, ко није видео Кирила, тај није ни био на Хиландару. И после њега, ништа више неће бити исто - прича за “Блиц” Душан Убовић, аутор књиге “Ниси мали”, посвећене овом великом човеку.

09.02.2018 kiriloНаиме, висок свега метар и по, отац Кирило је људима саветовао да не буду “мали”. Убовић је, сабирајући његове речи о животу, васпитању, зашто је важно крстити се, како постити и како се исповедати, а све на тако једноставан и пријемчив начин, забележио да је “Кирило Хиландарац један од најљепших украса хришћанства”.

- Преминуо је после неколико дана коме у својој келији. И поред година, није се дао до последњег тренутка. Био је шећераш, али је сам правио за себе, као мелем, ораховачу са медом. Лекару је отишао тек прошле године у Уранополис и, како ми је испричао, он му нађе да има проблеме са срцем и да му гомилу лекова. Кирило, међутим, по повратку у манастир све лекове баци, а после месец дана, када је отишао на контролу, сазна да је лекар, који му их је преписао, умро од срца - препричава Убовић до сада непознату анегдоту.

Живот пре Хиландара овог светог човека, с друге стране, највише је личио на филмску причу. Родио се у селу Ритјевштици између Крушевца и Трстеника. Замонашио се још као сиромашни дечак у манастиру Витовница 1954. године, али су га убрзо потом тадашње комунистичке власти регрутовале и послале на одслужење војног рока. Из ЈНА, међутим, дезертира и почиње невероватно путовање по Аустрији и Немачкој, одакле због раскола у СПЦ одлази у САД, где је служио у манастиру Светог Саве код Чикага. Иако је све време био свештено лице, био је и конобар у коцкарници, радник на машинама, фарбао је бродове па је чак једно време био и амерички шериф!

115Бележи се да је потом, после чудесног исцељења тешке повреде леве руке настале управо док је радио за машином у Америци, “одлучио да монашки живот проведе поред оне која је помогла да се исели и рука Светог Јована Дамаскина, Пресвете Богородице Тројеручице Хиландарске игуманије”.

На Свету гору је дошао 1985. Као духовник манастира, свакодневно је исповедао на десетине поклоника. И тако, као велики схимник, што је највиши степен православног монаштва, пуне 33 године, колико је и Христ провео година на земљи.

Мали растом, а духовни горостас

Са оцем Кирилом, Ваљевац Бранислав Рафаиловић, редовни поклоник Свете горе, којем је чувени јеромонах био духовник од 1998. године, последњи пут се видео 16. јануара.

127- Иако је тада био телом слаб, остао је тај његов невероватни дух па је чак изашао да се игра са децом за коју је био атракција због свог ниског раста. Али у том ситном телу срце је било веће од Русије, срце које је сваку исповест сваког човека примало на себе и опет је остајало отворено и пуно радости и топлине.

Мали растом, био је духовни горостас - каже Рафаиловић.

Сахрана

У Господу уснули јеромонах Кирило Хиландарац сахрањен је у Светој царској српској лаври Хиландару, дан након упокојења, у среду 07.02.2018, на празник Светог Григорија Богослова.

300Тако су два Богослова, Јован на чији дан се родио и Григорије на чији спомен је сахрањен, положили своје благослове на омаленог растом духовног горостаса, оца Кирила. Његово богословље је био његов живот, сведочење увек и на сваком месту, поучавање, неуморно исповедање и богослужење.

„Господе, молимо ти се, усели га у места светла, у места свежине, у места одмора, одакле одбеже свака мука, жалост и уздисање, где гледање Лица Твога весели све од века свете Твоје. Даруј му Царство Твоје и учешће у неисказаним и вечним Твојим добрима, и наслађивање у Твом бесконачном и блаженом животу. Јер си Ти живот и васкрсење и покој уснулих слугу Твојих, Христе, Боже наш, и Теби славу узносимо са беспочетним Твојим Оцем и Пресветим, и Благим, и животворним Твојим Духом, сада и увек и у векове векова. Амин.“