Iguana

Стефан Првовенчани – вешт дипломата и прагматичан политичар

05.03.2018 Stefan-Prvovenani05. март 2018.

Због чега је културно-политичко завештање које је оставио Стефан Првовенчани подстицајно и после осам векова?

Обележавање осам векова од како је први пут на главу једног српског владара – Стефана Првовенчаног стављена краљевска круна са завршетком грегоријанске календарске године улази у завршницу у којој примат од свечаних академија САНУ и пригодних трибина преузима ТВ продукција са документарним програмом и ишчекиваном ТВ серијом „Немањићи – рађање краљевине“.

Међу издавачким кућама које су посебним издањима обележиле „овај догађај, чија далекосежност и прекретничка улога у историји српске државности нема премца“ налази се и Catena mundi, која је у својој библиотеци „Путовође“ објавила зборник текстова под називом Стефан Првовенчани – осам векова од крунисања.

„Отац три краља и једног архиепископа, писац и владар у бурним временима, Стефан Немањић представља личност од формата и по билансу између духовног и световног бића сопствене егзистенције. Израз који је дао својој личности и епохи у којој је деловао постаће владарски модел свих потоњих изабраника и светли узор народа“, објашњава уредник издања Срђан Петровић у предговору ове књиге.

Према његовим речима, то су разлози због којих се Catenа одлучила за избор антологијских текстова митрополита црногорско-приморског Амфилохија (Радовића), Станоја Станојевића, Смиље Марјановић Душанић, Љиљане Јухас Георгијевске, Милана Кашанина, Данице Поповић, Јанићија Ђурића, ђакона Милана Ковачевића и Љубомира Дурковића Јакшића, који „осветљавају историјски значај другог сина Стефана Немање из различитих углова“. Међу ауторима је и сам краљ Стефан Првовенчани, и сам даровит писац, аутор Житија и подвига Светог Симеона – прве целовите биографије у српској књижевности, који се „представља“ са Хиландарском повељом.

Целовито сагледавање личности

Тако је захваљујући овој књизи могуће целовито сагледати личност првог међу Немањићима који је не само крунисан за краља него је био и способан војсковођа, вешт дипломата, учен и духовно поткован саговорник, талентован за писану реч и музику. То што сам „обред миропомазања и крунисања Стефана Првовенчаног припада категорији формативних догађаја националне историје и српског колективног сећања“, како оцењује Смиља Марјановић Душанић, не умањује занимљивост других момената из његовог живота. Као најузбудљивији трилер читају се детаљи о његовом односу са оцем, браћом, поготово након што је као другорођени син дошао на престо за који је спреман његов старији брат Вукан, његовим политичким и династичким браковима, владавини, па и самом одласку са овог света пре 790 година.

05.03.2018 stefanПозивајући се на средњовековне писце, митрополит Амфилохије, између осталог, подсећа да је „Свети Сава молитвом васкрсао из мртвих свог брата краља да би га замонашио“ и да је први крунисани српски краљ као „монах Симон живео још три сата пре него што се упокојио 7. октобра 1227. и био сахрањен у наосу Студенице, преко пута свог оца Стефана Немање“.

Бранимир Нешић, директор Катене мунди, каже за Данас да живот и личност Стефана Првовенчаног не губе на значају ни данас, јер нам је „први краљ из династије Немањића завештао одређену врсту културно-политичке синтезе, која може бити подстицајна и у савременом тренутку“.

– Један од главних разлога за објављивање књиге о Стефану Првовенчаном је наше дубоко уверење да нам та мудрост синтезе данас недостаје. На крају крајева, није ли то и једини могући начин на који једна култура попут српске, која траје и изграђује се на укрштају различитих цивилизација, уопште може да живи и остварује своје креативне потенцијале?

Стефан Првовенчани је био врло вешт дипломата и прагматичан политичар, али никада није довео у питање идентитет народа, као ни интегритет своје државе. У контексту паралела са актуелним тренутком кључно је обновити управо то искуство. А спољне прилике, показује нам историја, за нас су готово увек биле неповољне – наглашава Бранимир Нешић.

У корак са Европом

Научни радови о животу, времену и светским и српским приликама у доба Стефана Првовенчаног, као и о владарској канонизацији у средњовековној Србији, говоре да двор Немањића ни по чему није заостајао за осталим европским дворовима тога времена.

Сам чин његовог крунисања 1217, мада многи историчари и данас указују на „неразјашњену недоумицу да ли је Стефан крунисан једном или два пута, као и да ли је папа условио слање краљевског венца његовим прихватањем римокатоличког исповедања вере“, неспорно је представљао „одлучујући обред у одбрани Немањиног наслеђа“ и заједно са успостављењем аутокефалне Српске цркве 1219. представља „улазак Србије у круг међународно признатих европских држава“.

Јелена Тасић (Данас)