Предлог новог устава Српске православне цркве: Патријарха ће бирати две трећине владика

06-dve 107. март 2018.

Званичан назив Српске цркве убудуће ће бити "Српска православна црква - Пећка патријаршија". Процедура избора патријарха је поједностављена, а црквени поглавар бираће се тајним гласањем, уз обавезну двотрећинску већину. Изабрани кандидат носиће и нови наслов: архиепископ пећки, митрополит београдско-карловачки и патријарх српских и поморских земаља.

Ово су, у најкраћем, најважније новине предвиђене предлогом новог устава Српске православне цркве. Финалну верзију овог документа Свети архијерејски синод недавно је упутио свим архијерејима СПЦ. Усвајање новог устава СПЦ наћи ће се највероватније на дневном реду предстојећег заседања највишег црквеног тела - Светог архијерејског сабора, који ће бити одржан средином маја.

Расправа и усвајање биће последња фаза овог посла, започетог још 2012. године формирањем комисије за ревизију постојећег устава. Ово тело, на чијем је челу био митрополит црногорско-приморски Амфилохије, сакупило је и прерадило све најважније саборске одлуке и саставило нацрт измена и допуна. Овако уобличени текст постаће први целовити Устав Српске цркве још од 1931. године.

- Постојећи устав у многим својим деловима је застарео и готово непримењив. Последња његова већа ревизија урађена је 1947. године у време патријарха Гаврила. Од тада до данас усвојен је низ саборских одлука са уставном снагом, које никада нису у потпуности уврштене у јединствени црквени устав. Зато је с временом постао несистематичан, тешко читљив и примењив - каже за "Новости" саговорник из Патријаршије.

Промене у званичном називу Српске цркве објашњавају се жељом да се ојача веза са њеним историјским средиштем у Пећкој патријаршији, али и с Косовом и Метохијом као најважнијим делом њене јурисдикције.

Најважније промене у уставном тексту, у који су "Новости" имале увид, тичу се процедуре избора црквеног поглавара. Досадашња пракса "апостолског жреба" - насумичног избора једне од три коверте са именима кандидата - напуштена је. То значи да ће се патријарх убудуће бирати на тзв. Изборном сабору, једногласно или уз обавезну двотрећинску већину гласова чланова овог тела. Уколико ниједан кандидат не обезбеди овакву подршку, гласање ће се понављати највише седам пута док један од кандидата не добије гласове две трећине чланова Сабора.

Уколико се то не догоди, круг се сужава на свега двојицу архијереја са највећим бројем гласова. Патријарх ће у том случају постати владика уз кога стане натполовична већина од укупног броја чланова Сабора. Устав сугерише да се нови поглавар бира у Пећкој патријаршији, а као могућности предвиђена су црквена седишта у Београду или у Сремским Карловцима.

- Нацрт новог устава СПЦ вратио је стару праксу изборних сабора, али у ужем смислу у односу на стару традицију. Патријарха ће, као и до сада, бирати чланови Светог архијерејског сабора, али без жреба. Овај метод биће примењен само у случају да двојица кандидата током три круга гласања добијају идентичан број гласова. "Апостолско бирање" имена будућег поглавара ушло је у примену 1967. године као одбрана од мешања световне комунистичке власти у најважнија црквена питања - објашњава саговорник "Новости".

Уколико у мају темељни документ ступи на снагу, Српска црква ће претрпети и промене у територијалној организацији. Нови устав предвиђа као могућност и уздизање 13 постојећих епископија на ниво митрополија. Виши ранг тако ће добити садашње епархије: Бањалучка, Бачка, Браничевска, Далматинска, Жичка, Захумско-херцеговачка, Нишка, Рашко-призренска, Сремска, Шумадијска, Канадска, Новограчаничко-средњезападно америчка и Франкфуртска.

04-srpska-crkva 1Уз постојеће четири - чија су седишта у Загребу, Сарајеву, Сиднеју и на Цетињу - СПЦ ће убудуће имати 18 митрополија (са Архиепископијом београдско-карловачком, која по аутоматизму има овај статус). Њихове владике носиће титуле архиепископа и митрополита, а ословљаваће се формом "Ваше блаженство".

Нови устав СПЦ, према његовој радној верзији, спроводи у дело и стару идеју поделе Архиепископије београдско-карловачке. У престоници ће тако бити основане две нове епархије: Вождовачко-винчанска, са седиштем на Вождовцу, и Земунско-новобеоградска, чији ће владика седети на Новом Београду. Остала 21 епархија у Србији и дијаспори задржаће исти статус какав има и данас.

Устав СПЦ ће први пут добити преамбулу у којој се дефинише Црква и њена божанска природа, са основним стубом - заједницом Свете литургије. У свечаном делу Устава одређује се место СПЦ у оквиру Цркве Христове, а уставописци се позивају и на њен историјски континуитет на овим просторима од оснивања Жичке архиепископије 1219. године, до обнове Пећке патријаршије 1922. године. Саставни део преамбуле је симбол вере, као утемељење хришћанског исповедања вере.

КРУГ кандидата за црквеног поглавара, по слову предлога новог устава, проширен је у односу на досадашњу праксу. По постојећем решењу, кандидат за патријарха може да буде само владика који управља епархијом и има најмање пет година "стажа" у овој улози. Предлог новог устава децидиран је у томе да се поглавар СПЦ бира "између епископа Српске Православне Цркве - Пећке Патријаршије, Православне Охридске Архиепископије или клирика који испуњавају канонске услове за епископску службу".

Владике и професори права

Предлог највишег правног акта СПЦ израдила је Комисија за ревизију Устава СПЦ, формирана одлуком Сабора 16. јуна 2011. Ово тело конституисано је годину дана касније, а поред митрополита Амфилохија његови чланови били су митрополит Јован (Вранишковски), владике Иринеј (Буловић), браничевски Игнатије, далматински Никодим и умировљени захумско-херцеговачки Атанасије, као и протојереј-ставрофор Зоран Крстић, протођакон Станимир Спасовић, декан Правног факултета у Београду Сима Аврамовић, Ненад Милошевић и Милан Андрић, као и протојереј-ставрофор Велибор Џомић.

04-srpska-crkva 3 620x0Како је саопштено из Патријаршије, Комисија је консултовала и познате грчке и руске професоре Власија Фидаса, Теодора Јангуа, Григорија Папатомаса, Владимира Ципина, као и више домаћих правних стручњака.

Зашто СПЦ мења назив - Црква се именом веже за Космет

Који су разлози промене назива СПЦ и начина избора њеног поглавара. Идеја да се имену СПЦ дода и "Пећка патријаршија" има велики број поборника

Српски патријарси убудуће ће бити бирани у Пећкој патријаршији, где ће, као и до сада, бити свечано увођени у трон црквених поглавара. Овај манастир, због своје важности као духовног средишта нашег народа, наћи ће се и у новом званичном називу СПЦ: "Српска православна црква - Пећка патријаршија".

Нови назив, као и низ промена у организацији и црквеном устројству, предвиђен је предлогом ревидираног устава СПЦ који ће се пред члановима Светог архијерејског сабора наћи већ у мају. Циљ ових промена, између осталог, јесте и да ојача духовну везу Цркве са својом колевком Косовом и Метохијом, али и нагласи континуитет са црквеном организацијом која на овим просторима постоји и делује још од Средњег века.

- У преуамбули новог Устава наглашава се значај Пећке патријаршије, која је 1349. наследила древну Жичку архиепископију - наводи саговорник "Новости" из врха СПЦ. - Данашња црква обнављана је под именом Пећка патријаршија 1557. као и 1922. године. Идеја да се промени назив на овакав начин није нова и има бројне заступнике, како унутар Цркве тако и у јавности.

04-srpska-crkva 2Нови највиши акт цркве доноси и промене у процедури избора поглавара, с обзиром на то да се постојећа сматра превазиђеном. Почивши патријарх Павле, уз актуелног Иринеја, једини је поглавар СПЦ који је изабран апостолским начином - случајним избором. У Цркви често наглашавају да су сви остали првојерарси бирани на Изборним саборима акламацијом или гласањем. Пракса и осталих православних цркава је да се поглавари бирају гласањем.

Радна верзија највишег црквеног акта подразумева тајно гласање уз обавезну двотрећинску већину чланова Изборног сабора. Овакав пут од епископа до патријарха, како објашњавају у СПЦ, једноставнија је и више одговара садашњим савременим условима.

- Годинама је међу теолозима и стручњацима за црквено право постављано питање зашто се избор патријарха суштински разликује од избора епископа. Решењем које је предвиђено у предлогу ревидираног устава, ове процедуре су усаглашене, с тим што се владике бирају апсолутном, а патријарх двотрећинском већином - наводе у СПЦ.

Црквени уставописци одустали су од старе традиције Изборних сабора, које су осим владика чинили и игумани најважнијих манастира, архијерејски намесници, чланови Патријаршијског управног одбора... Предложеним прописима задржано је постојеће решење да патријарха бира Свети архијерејски сабор, с тим што у случају бирања црквеног поглавара добија епитет "изборни".

Апостолски жреб је уведен као баријера од утицаја световне власти на доношење одлука. После избора патријарха Германа установљена је пракса да се приликом после финалног круга изјашњавања, имена тројице кандидата ставе у идентичне коверте и ставе пред неког од случајно изабраних монаха. Овакав избор сматрао се заштитом од наметнутих решења из кругова блиским световним властима.

- Гласање је од памтивека саставни део процедуре избора патријарха - подсећа професор Богословског факултета Димитрије Калезић. - Жреб чини само завршницу у којој се број кандидата пребројавањем своди на тројицу. На Сабору је да процени да ли је потребно спољни утицај овако смањивати или ће квалитетна већина бити сасвим довољна за коначан избор.

Имовина само епархијама

ПРАВО располагања црквеном имовином убудуће ће имати само Патријаршија и епархије, које ће једине у Цркви имати статус правног лица. У правном промету могу да учествују и храмови, црквене општине и просветне и добротворне установе, али само на основу одлуке надлежних црквених органа.

Аутономија Охридске архиепископије

ПРЕДЛОГ устава о коме ће се изјаснити предстојећи Сабор признаје аутономију Охридске архиепископије и позива се на свој томос из 2005. којим је гарантован овај статус. Црква у Македонији, према највишем документу СПЦ, устројена је преко шест епархија чија су средишта у Штипу, Велесу, Охриду, Битољу, Куманову и Струмици. Охридска архиепископија управља се својим Уставом, који потврђује Сабор Српске православне цркве - Пећке патријаршије.