Iguana

Његошево заједничарење с Богом

02.04.2018 njegos102. април 2018.

Најтеже је писати о највећима, знају то есеисти и знају да се у сваком озбиљном тумачењу наше књижевности песничка кружница неизоставно заврти око централне осе Његошеве, из средишта наше сабирне свести.

Велики песник Сеоба Милош Црњански рекао је да је Његош „песник над песницима", „песник, који би и да сав наш народ изумре, јасно и горостасно сачувао његов лик међу народима".

Ових дана је у организацији Центра за хеленске студије у Београду промовисана добра и добродошла књига Његош и исихазам професора др Микоње Кнежевића, која је, како наводи у прилогу РТС-а Рада Ђокић Стојадиновић, новим снопом светлости обасјала духовну физиономију нашег највећег песника и додатно нам приближила Његошево заједничарење с Богом и његово песничко саучествовање божје у људској спознаји.

02.04.2018 njegosПрофесор др Микоња Кнежевић рођен је у Никшићу 1978. године, где је завршио филозофију као најбољи студент Универзитета Црне Горе. Докторирао је у Атини 2008. године. Објавио је већи број студија и тематских зборника, од којих два на енглеском језику и саставио две најопсежније научне библиографије о Максиму Исповеднику и Григорију Палами.

Доктор Кнежевић преводи дела са енглеског, грчког и немачког језика и ради као ванредни професор на Филозофском факултету у Косовској Митровици, где предаје Византијску филозофију, Реторику и Филозофску антропологију.

О Кнежевићевом делу Његош и исихазам говорили су проф. др Богољуб Шијаковић, др Филип Ивановић и проф. др Мило Ломпар.

Његошева поезија у светским размерама, и тада и данас, право је естетско чудо.

Мало ко у свету је имао такву моћну песничку личност као српски народ. За све српске песнике листом, Његош је отац поезије. И, што би рекао песник Стеван Раичковић: „Нико више неће умети и знати, да све баш овако, поређа и схвати".

02.04.2018 ppnjegosЊегош је поезијом заљуљао многа своја духовна чеда.

Аница Савић-Ребац каже да спев Луча микрокозма „задивљује познаваоце богатством опште филозофских, мистично-филозофских и митских мотива, које је визија песника чудесно слила". У Његошу су се „изукрштали најразличитији утицаји чији се трагови често не могу више пронаћи".

Писац књиге Његош и исихазам, доктор Микоња Кнежевић трагао је којим се то путевима исихастичка духовност (тиховање човека и света) могла пробити до „пустињака црногорског".

Доктор Кнежевић се потрудио да нам разбистри „свемогуће слово створитеља" и идентификује божанско „слово" са „миродрживим ланцем" и речи о „Сину достојну Оца превјечнога".

У Његошевом преслојавању, у исихистичким наносима „дан за даном вјенчаје се током", „тајном руком смјелога случаја", „ко границу жеље назначити, задатак је смијешни људска судба", „ако земља привиђење није", „ми смо луча тамом обузета".

У Његошевом хришћанском оквиру стоји и стих „сунце правде и земљу обасја".

Његошева тема - саучествовање Божје у људском сазнању, вечна је и заузела је прво и водеће место на човековој лествици врлина.

02.04.2018 mikonjaИ што би рекао Игуман Стефан „све што јесте и што може бити, мени ништа није непознато...", „што год дође, ја сам му наредан". У лику Игумана Стефана одражава се „сигурност, спокојност и ведрина, коју доноси коначно сазнање".

Доктор Микоња Кнежевић нам указује и на тренутак када „свемогуће слово створитеља" силази са небеса на земљу и доноси „мач оштри и нелицемијерну Божју наредбу".

Па зато Његош и каже: „Удри врага не остав' му трага".

И Његош, као и ми данас, боловао је од српске историје па је његова поезија савременија од поезије многих данашњих песника, јер и нас, као и Андрића, „хвата несаница пред вртлогом великих догађаја".

Микрокосмос

„Ако земља привиђења није...

ми смо луча тамом обузета"

П.П.Његош