Гаврило Принцип: Тромо се време вуче

Gavrilo Princip outside court07. мај 2018. 

Oбележавамо oвих дана један век од смрти Гаврила Принципа. Умро је у чешком затвору Терезину тада у саставу Аустроугарске монархије. За атентат на аустроугарског престолонаследника Франца Фердинанда на Видовдан 1914. године у Сарајеву осуђен је на двадесет година затвора будући да је био малолетан и није могао бити осуђен на смртну казну.

Преживео је, у тврђави Терзин, четири године, окован у тамници број један. Без комуникације са осталим затвореницима, туберкулозан, пред саму смрт, претворио се у живи леш од 30 килограма. Умро је 28. априла 1918. и сахрањен је ноћу, на необележеној парцели, на месном католичком гробљу, од стране четири аустроугарска војника који су дали завет да ће ћутати о томе где је гроб.

Један од њих, Чех Франтишек Лебл после рата натакнуо je чешку заставу на гроб и тако га обележио. У Чешкој је Гаврило веома поштован, а о томе говори и податак да у Терезину постоји Улица Гаврила Принципа. Гаврилови посмртни остаци пренети су у Сарајево 1920. године и сахрањени најприје у заједничку гробницу, а тек касније 1939. године, посмртни остаци „видовданских јунака“, били су коначно положени у Капели видовданских хероја на православном гробљу на Кошеву.

На зиду своје ћелије у Терезину Принцип је написао: „Наше ће сјене лутати по Бечу, ходати по двору, плашити господу…“, а на лименој затворској порцији урезао први и последњи стих његове песме „Тромо се време вуче", написане у Сарајеву 1914.

ТРОМО СЕ ВРЕМЕ ВУЧЕ

Тромо се време вуче
И ничег новог нема,
Данас све ко јуче
Сутра се исто спрема.

И место да смо у рату
Док бојне трубе јече,
Ево нас у казамату,
На нама ланци звече.

Сваки дан исти живот
Погажен, згњечен и стрт.
Ја нијесам идиот –
Па то је за мене смрт.

Ал' право је рекао пре
Жерајић соко сиви:
Ко хоће да живи нек мре,
Ко хоће да мре нек живи.

приредио Дејан Силјановски