Schlarafia

Данас је Вазнесење господње - Спасовдан

Spasovdan17. мај 2018.

Српска православна црква (СПЦ) и верници oбележавају Вазнесење господње - Спасовдан, један од десет празника посвећених Христупо успомени на дан када се Исус Христос, 40 дана по распећу јавио Апостолима и послао их да шире хришћанску веру Новог завјета.. Ово је и градска слава Београда..

Како је записано - пошто је распет на Крст и сахрањен у гробници, након три дана Господ наш, Исус Христос васкрсну из мртвих и јави се својим ученицима, једанаесторици светих апостола. Са њима је провео 40 дана овде на земљи поучавајући их како да шире Његову веру и хришћанско учење. Када прође тих 40 дана, повео их је све са собом на Маслинску Гору и рекао им је:

„Тако је писано, тако је требало бити, да Христос пострада и да устане из мртвих трећи дан и да се проповеда покајање у име Његово и опроштење грехова по свим народима, почевши од Јерусалима, а ви сте сведоци свему томе. Јер је Јован крстио водом, а ви ћете крштавати Духом Светим, не дуго после ових дана. И гле, ја ћу послати обећање Оца Својега на Вас, а Ви седите у граду Јерусалиму док се не обучете у Силу са висине„.

Овим речима Он заврши разговор са њима, благосиља их и поче да се уздиже на небо, а њих остави да сачекају силазак Духа Светога. Апостоли су стајали и немо гледали за Њим, док није сасвим ишчезао. Утом им се обратише Анђели Божји са речима:

„Што стојите и гледате? Како сте видели да Господ одлази на небо, тако ће Он опет доћи да суди живима и мртвима и онда царству Његовом неће бити краја„.

У знак сећања на овај догађај наша Црква слави Спасовдан, Дан Спаса нашег, Господа Исуса Христа.

Спасовдан спада у покретне празнике - пада истог дана, али се мења датум јер се рачуна од Васкрса.

Празнује се увек у четвртак, 40 дана после Васкрса, а 10 дана пре Духова.

Слава

У народу је празник Вазнесења Господњег познатији као Спасовдан, а колики му је значај одувек народ давао види се по томе што је највећи историјско-правни документ српске средњовековне државе, чувени Душанов законик, обнародован на Спасовдан 1349, а допуњен такође на Спасовдан 1354. године.

Од кад је деспот Стефан Лазаревић 1403. године устоличио Београд као престоницу, у част обнове и напретка, Град је као своју крсну славу узео Вазнесење Господње - Спасовдан.

Ова Слава симболично указује на стално уздизање - вазнесење града из пепела и неуништиву наду и веру у будућност изражавајући душевну и моралну снагу народа прекаљеног у славној прошлости.

Данашњу форму постојећег славског обреда уобличио је 1862. године митрополит београдски Михаило Јовановић, тада и поглавар Цркве Кнежевине Србије, на чији је предлог, упућен кнезу Михаилу Обреновићу, 1863. године и саграђена Вазнесењска црква.

Ова црква успела је да сачува оригинални барјак Управе града.

Литургијом у Вазнесењеској цркви, коју је служио патријарх српски Иринеј, почело je обележавање славе града Београда - Спасовдана.

У 11.30 ће уз звуке звона у свим београдским црквама почела је литија. На челу Литије, као и прошле године, улицама престоног града Србије носи се кивт са честицом моштију Светог Деспота Стефана Лазаревића.

Поводом обележавања Спасовдана, у Старом двору ће у 17.00 бити одржан и свечани пријем.