„Печат Милорада Екмечића“: Блиставо дело и частан живот

03-n-fific 230. мај 2018.

У сусрет капиталном делу „Печат Милорада Екмечића“, новом издању компаније „Новости. Омажу академику, врсном српском и европском историчару

Размишљања и научни ставови академика Милорада Екмечића (1928 – 2015), једног од водећих српских и европских историчара, чине се актуелнијим данас него икада, пишу Вечерње новости. Његове научне преокупације, за које се може рећи да су јединствене у нашој историографији, односе се првенствено на историјске процесе који су одређивали и утицали на судбину српског народа и српске државе током пола миленијума, с тим што је највећи део свог професионалног рада посветио идеји југословенства.

Стварање Југославије и распад заједничке државе била је његова и научна и лична преокупација, као и сва превирања и процеси у Босни и Херцеговини, од националних покрета, устанака. Наравно, историчар таквог формата и интересовања имао је и потребу да дефинише основе грађанске диктатуре у Европи између два рата, јер политика водећих земаља Европе, као и САД, најдиректније је „исписивала“ историју српских држава и српског народа, „прекрајала“ је, подбуњивала и конструисала према сопственим интересима и приоритетима.

Како је пролазио и која је цена тих историјских вратоломија, па чак и „егзекуција“ над српским народом, најбоље се може сазнати из његове капиталне монографије „Дуго кретање између клања и орања; Историја Срба у новом веку (1492-1992)“, која је доживела пет издања. У том последњем, петом, Екмечић је додао обимно поглавље „Срби у време агоније Федеративне Југославије 1945-1992“, на стотинак страна.

03-n-fific 1Рођен у Босни, у Пребиловцима, гимназијалац и матурант из Мостара, дипломирао је историју на Филозофском факултету у Загребу, где је и докторирао. Специјализирао је у Принстону, предавао на Филозофском факултету у Сарајеву, затим, на Филозофском факултету у Београду до пензионисања. Члан Академије наука и уметности БиХ, члан Српске академије наука и уметности, дописни члан Црногорске академије наука и уметности, члан Сената Републике Српске, а Удружење историчара РС своју најпрестижнију награду за историјску науку назвало је његовим именом.

У верском ратном ковитлацу који је захватио БиХ, академик Екмечић и његова породица били су малтретирани, терорисани, хапшени. Острашћене вође „Зелених беретки“, држале су га затвореног 47 дана, три пута су га хапсили и мучили, и брутално претукли оптужујући га да је „главни четник“ који „коље дјецу“, и главни идеолог „шешељеваца“. На професорово непристајање на сарадњу, Исмет Бајрамовић Ћело крвнички га је претукао. После живота и професорске каријере у Сарајеву, спасавајући свој и живот своје породице, последње године научног и професорског рада провео је у Београду.

00PBOOK0031У књизи „Печат Милорада Екмечића“, у издању Компаније „Новости“ и ИП „Наш печат“, обједињени су интегрално поглавље из Екмечићеве монографије „Срби у време агоније Федеративне Југославије 1945-1992“, као и његови ретки и, тим пре, драгоцени интервјуи које је дао за „Вечерње новости“ и политички магазин „Печат“, а који говоре и о савременим политичким збивањима: „Грађански рат у Југославији 1992-1995″ вођен је у оквиру америчког аксиома да српски народ не може одбранити државу коју је стварао два последња века и да политички мора остати у исфрагментираном стању, без вишег степена јединства“.

Прочитаћете зашто је био најприслушкиванији српски интелектуалац у Сарајеву, на који се начин кроз научну мисао читавог живота ослобађао најразличитијих заблуда, како је, као готово митски јунак, знао џелату да звизне шамарчину гледајући презриво смрти у лице, зашто је тврдио да се „кроз историју увек мељу наше кости“, када „комшије постају руља“, као и једну од можда најупечатљивијих научних анализа утицаја великих светских сила на дешавања у овом делу Европе, коју је изнедрила савремена историјска мисао.