Schlarafia

Поглед „преко капије“ на древну српску светињу – „закључавање“ храма св. Ђорђа у Старом Нагоричану (Фото)

Hodocasnici pred zakljucanom kapijom porte hrama sv Djordje foto M08. јул 2018.

Када је уочи викенда, на пропутовању група ходочасника из Грчке који су после Видовдана, обилазили бројне српске православне светиње на Космову и Метохији, централној Србији, Београду, посредством Споне, пожелели да у повратку, тог раног послеподнева обиђу и древни храм св. Ђорђа у Старом Нагоричану, остали су зачуђени.

Жеља им није испуњена. Не „укопивши“ се у сатницу новог „радног времена“ цркве, изненађени, збуњени, остали су испред закључане капије порте – на улици.

Неоченивано. Светиња је била замандаљена. „Објашњење“ је писало је на инфо таблама код капије - ново радно време цркве је од 8.00 до 14;00 часова, а понедељком - „не ради“.

Radno vreme u hramu foto MНеки од љубазних и добронамерних мештана нашли су се на услузи, али само за потпуније објашњење. Веле да су из неканонске МПЦ, која газдује храмом, за „кључара, чувара и црквењака“, однедавно ангажовали неку жену која долази из Куманова. У селу нема више код кога би могао да се макар позајми кључ и храм отвори за посетиоце или туристе који су ето, неупућени наишли изван прописаног радног времена.

Доскорашњи дугогодишњи чувар цркве св. Ђорђа, Далибор Серафимовић, који са породицом живи, буквално на 50-так метара, тик уз храм, невољно, готово правдајући се, каже да он више нема кључ да би отворио светињу било верницима, било туристима намерницима...

Затечени и збуњени ходчасници из Грчке нису скривали чуђење док су нам на улици, онако с ногу, под погледом дежурних чувара реда, из оближње полицијске станице, усхићено ређали које су светиње посетили протеклих дана. У Старом Нагоричану, на жалост, доживели су непријатно искуство.

Благо, обнова, заштита и ограничења

Na uliciХрам св. Ђорђа у Старом Нагоричану, на крајњем северу Македонији, на око 13 километара источно од Куманова, подно падина Козјака, на путу је према манастиру св. Прохора Пчињског. На том месту, првобитну цркву, из 1071. године, према записима, подигао је византијски цар Роман IV Диоген, деда Св. Саве по мајци. Српски краљ Милутин ту цркву је, уз бројне своје задужбине, обновио 1313. године, у славу своје велике победе над Турцима.

Према неким истраживачима, цркву св. Ђорђа у Старом Нагоричану зидали су исти мајстори који су за краља Милутина на старој основи подигли и нову цркву Богородице Љевишке у Призрену.

У непроцењиво културно благо свакако спадају изузетно вредне престоне иконе у овом храму рађене специфичном ал фреско техником директно на малтеру. По томе је јединствена међу српским црквама.

Katanac na kapiji  porte crkve foto MОригинални живопис цркве св. Ђорђа у Старом Нагоричану спада међу најбоље рађене у такозваном вардарском стилу. После пораза и погибије у бици код Велбужда (1330) у манастирској цркви је сахрањен бугарски цар Михајло III Шишман (1322-1330).

Фреске у цркви у Старом Нагоричану, као и већину осталих храмова - задужбина краља Милутина, извели су дворски мајстори Михајло и Евтихије, и то су њихови најбољи радови. Сличне су онима из Грачанице и Богородице Љевишке.

На штиту једног од светих ратника је написано "руком Михаила зографа". Такође и други сликар Евтихије на штиту Светог Теодора Тирона. Кад су завршили свој рад овде ..."могли су бити задовољни, завршили су своје највеће и најзначајније дело". Циклус календарских сцена /минолог/ сличан је оном у манастиру Грачаница, која је осликана непосредно после Нагоричана, као последња задужбина српског краља. Краљ Милутин је представљен са моделом цркве, која је доста верно приказана. Поред тога што сваки храм грађен старањем краља Милутина, великог задужбинара, има архитектонске и сликарске особености, његове ктиторске сцене су увек различите...

Katanac na svetinji foto MПрема пројекту приступне помоћи ИПА програмом ЕУ, за ресорно Министарство културе Македоније и Национални конзерваторским центар из Скопља, још 2009. обезбеђено је било укупно 1,422,000 евра, наменски - за обнову, заштиту и уређење цркве св. Ђорђа историјског дела порте, оближње испоснице св. Прохора Пчињсског и читавог околног простора у центру Старог Нагоричана.

Одуженом реализацијом пројекта светиња је сада заштићена, обезбеђена, ревитализован је и сеоски трг, стара школска зграда адаптирана у етнолошки музеј са експонатима из подручја подно планине Козјак.

И, сада по „новом устројству“, посете и поклоњење, верника или намерника, могуће су само од - осам до 14 сати, а понедељком никако.
М.С.