Iguana

Гробови Срба страдалих у Великом рату на „гугл мапи”

VOJNICI-5b5caada85e2406. август 2018.

Савез потомака ратника Србије 1912–1920. године прави јединствену базу са именима и презименима погинулих и меморијалном баштином из Првог светског рата

После прикупљања фотографија и докумената учесника Првог светског рата и дигитализовања картона носилаца Албанских споменица, Савез потомака ратника Србије 1912–1920. године започео је нови пројекат: прикупљање имена и презимена страдалих и прављење базе меморијалне баштине из периода Великог рата, пише Политика.

Идеја је да се кроз пројекат „Споменици јунака из Великог рата” направи јединствена база података о страдалима, као и о свим споменицима у земљи и иностранству везаним за овај ратни период: крајпуташима, споменицима културе, спомен-чесмама, спомен-плочама... Све локације, и гробља и меморијална баштина, биће унете на „гугл мапу”, а подаци ће лако моћи да се претражују и биће део сајта „Албум сећања на наше претке из Првог светског рата”, на којем већ постоји велика база грађе везане за Велики рат.

Рад на попису страдалих и споменика који се налазе у иностранству већ је започео и, како објашњава Александар Василић, руководилац пројекта „Албум сећања”, око 80 одсто тог посла је завршено.

– У сарадњи са нашим амбасадама и Српском православном црквом пописали смо сва гробља у северној Африци, Грчкој (Крф, Зејтинлик, Видо), логоре у Пољској, Чешкој, Француској. Тај посао обављамо искључиво са архивима и званичним институцијама, користимо њихову документацију. Завршили смо попис страдалих и споменика у северној Африци, Грчкој, Пољској и Француској и за сада из ових земаља имамо имена и презимена око 40.000 страдалих Срба – каже Василић.

Додаје да се тренутно ради на уносу и обради података који се тичу страдалих у логору Јиндриховице у Чешкој и оних који су живот изгубили у аустријском Маутхаузену.

– Од чешког Војног архива добили смо књиге мртвих у којима су пописани сахрањени на војничком гробљу у Јиндриховицама. Ту има око 7.000–8.000 страдалих Срба. Сличну документацију добили смо и из логора Маутхаузен, где је сахрањено између 8.000 и 9.000 Срба страдалих у Првом светском рату – каже Василић.

Пре две недеље Савез потомака ратника Србије добио је благослов патријарха српског Иринеја за прикупљање ових података у нашој земљи. Наиме, Савез је замолио све епархије СПЦ да им пошаљу информације о сахрањенима и споменицима на њиховој територији, односно на црквеним гробљима или код манастира. У септембру би и грађанима Србије, као и Србима у региону и дијаспори, требало да буде упућен јавни позив да се прикључе и помогну формирање базе слањем фотографија споменика, локацијом на којој се он налази и именом и презименом страдалог.

Сличним јавним позивом грађанима, Савез је пре четири године започео обележавање великих годишњица везаних за Први светски рат покренувши пројекат „Албум сећања”. Тада су објавили јавни позив свим грађанима да достављају фотографије, документа, дописне карте, ордење, писма својих предака који су учествовали у Великом рату. Из тих породичних ризница до данашњег дана прикупљена је импресивна база са више од 6.000 фотографија, од којих је око 3.000 постављено на сајт славним-прецима.срб.

– Нисмо очекивали такав одзив грађана, нити да ће нам и четири године касније потомци и даље слати фотографије и документа. Први пут смо дигитализовали и учинили доступним јавности и 8.000 персоналних картона носилаца Албанске споменице – каже Василић.

„Албум сећања” чува успомену на обичне људе, мале судбине у великим, турбулентима догађајима. Приче о преживелима, онима који су трагично страдали и онима који су нестали. То су портрети војника, али и фотографије са фронта, са прославе крсног имена у Солуну, са школовања српских ђака у француском Бањер де Бигору, испред српске државно-краљевске штампарије на Крфу, из болница, заточеништва... На неким снимцима има и познатих историјских личности, попут Аве Јустина Поповића у војничкој униформи или енглеске болничарке Флоре Сандс усликане са припадницима Другог вода чувеног „Гвозденог пука”.