Граматика је тешка, али се учи

06.06.2014 recica deca u sk06. јун 2014.

Током спровођења пројекта за одрживост факултативне наставе на српском језику, са по два школска часа недељно, у априлу ученици су припремали и радове за Конкурс Удружења ''Дани ћирилице Баваниште''. У току су и припреме за екскурзију и завршну свечаност поводом краја школске године.

Иако се пројекат факултативне наставе на српском језику у оквиру „Споне" спроводи са променљивом срећом и варљивом више него скромном подршком искључиво из матице Србије, ипак настава се одржава. Успело се у настојањима да се тај програм за најмлађе макар одржи. Подсећања ради, ваља понити да су циљеви и задаци овог облика наставе да обезбеде комуникацију на општем нивоу у усменом и писменом облику о темама из непосредног окружења.

- Програм ранијег Министарства за односе са дијсапором и Србима у окружењу, по коме се настава изводи четврту годину, нуди занимљиве теме које подстичу употребу српског језика као и добру основу за његово даље изучавање. Даје се предност употреби, а не учењу граматичких правила, а то значи, слушањем, читањем и поновним читањем и преписивањем развијамо усмени говор код деце. Овим се даје могућност спонтаном усвајању знања, односно примању оних информација која наша деца немају у редовним школама.

Важно је истаћи да изучавање сродних језика као што су српски и македонски има и добре и лоше стране. У почетним фазама доноси олакшано савладавање материје, а у каснијим доводи до незаинтересованости полазника, јер, као што следи опште „објашњење" - ,,па, ми све разумемо". Зато увек треба бити будан и упорно радити на мотивацији ученика, каже Нена Ристић Костовска, професор у настави.

Светиња окупља
Факултативна настава на српском језику у „Спони", својим полазницима омогућује и подстиче неговање трајнијих и чвршћих веза са матицом Србијом. То се спроводи кроз активно учешће на традиционалним конкурсима за ликовне и литарарне радове. Већ другу годину за редом полазници успешно учествују на конкурсу Вукове задужбине „Дани ћирилице у Баваништу", у Репубици Србији.

- Морам да подсетим да смо прошле године на том конкурсу освојили другу награду у конкуренцији српске деце из дијаспоре. Есеј на тему Будимо људи написао је Ненад Станковић. Ове године радили смо на тему Светиња. Послали смо дванаест ликовних радова, три есеја и једну песму, и надамо се успеху. Треба споменути да смо имали велику подршку родитеља, учитељица из редовне наставе, ученика из виших разреда који су ранијих година били полазници факултатетивне наставе у „Спони". Сви су помогли да се наши радови ураде „онако како треба", каже Ристић Костовска.

Искуства говоре да деца овдашњих Срба врло мало познају историју сопственог народа, а поготову културно наслеђе српског народа на просторима данашње Македоније. Поменути конкурс Вукове задужбине подстакао је одговорне у „Спони" да се за полазнике организује једнодневна екскурзија, односно посета светињи из доба Немањића.

- Поражавајуће је да наша деца не могу да наброје задужбине Немањића које се налазе на неколико километара од њихових кућа, у Старом Нагоричану, Матејчу, на Скопској Црној гори. То не значи да нису посетила ове манастире, већ да нису имала прилику да чују њихову историју. Зато смо одлучили да посетимо и упознамо манастир Свети Никита у селу Бањану на Скопској Црној гори и да том приликом окупимо све наше полазнике, на часу испред древне светиње.

За подршку изучавању језика
Један од обновљених хроничних проблема самог Центра „Спона" остаје – простор. Поред других недаћа, везаних за одржавање просторија, то се веома негативно рефлектује на спровођење свих пројеката, па и на процес факултативне наставе на српском језику у Скопљу. За могућности Центра, практично баснословни износи за поновно изнајмљивање простора за потребе Центра у центру Скопља а самим тим и за наставу, на годишњем нивоу премашују суму одобрених средстава за све прихваћене пројекте на конкурсима у матици Србији. Културно информативни центар Срба „Спона, у Македонији нема никакву финансијску подршку.

-Упркос свему, наша искуства из процеса факултативне наставе и даље потврђују да се српски, а и сваки други језик, може научити и неговати искључиво читањем и употребом. То показује и искуство једне наше ученице за коју је акузатив био „неподношљив" падеж који ,,треба да се укине". Касније је, као свршени правник, отишла на пар година на рад по одређеним пројектима у Нови Сад и Београд. И усавршила је српски језик до те мере да може самостално да држи предавања из своје области, и на српском. Тренутно је на мастер студијама у Лондону, каже Нена Ристић Костовска.

Проређивање

Небројени сурови примери асимилације и језичког отуђења српке деце, али и одраслих различитог узраста у Македонији, видљиви су буквално на сваком кораку у најразличитијим сферама, у животу свакодневице друштвеног окружења. Један од тих невеслих примера показао се и на недавном сусрету проређених академаца студијске групе за српски језик на скопском Филолошком факулетуту са двојицом писаца из Србије, Драганом Јовановом Даниловом и Срђаном Тешином. Неке неочекиване непознанице, елементарно непознавање не само српског језика него и имена и дела посленика писане речи из Србије, овде остају „редовна" и "очекивана" „уобичајена појава"...

Отуда и значај пројеката попут овог у „Спони" за спровођење па и проширење наставе на српском језику, не би требало доводити у питање, што на жалост нема такав третман, указује професрка укључена у наставу. „Напротив, из матице би требало подржати све пројекте у служби изучавање српског језика и за полазнике и наставнике. Што пре то боље, јер и једних и других је све мање", закључује Нена Ристић Костовска, подсећајући да се о значају одрживости неопходног фонда часова српског језику, „ломе копља" и у самој Србији.