Андрићград свечано отворен

 

29.06.2014.Andricgrad29. јун 2014.

Поводом стогодишњице од почетка Првог светског рата и Сарајевског атентата, свечано је отворен Андрићград.. Пресецањем црвене врпце премијер Србије Александар Вучић, председник РС Милорад Додик и редитељ Емир Кустурица, свечано су отворили Андрићград, јавља Танјуг. Откривен је мозаик посвећен Гаврилу Принципу и припадницима Младе Босне.

Само у миру можемо да се развијамо и идемо напред, и ником не желимо зло, поручио је Александар Вучић. Српски народ у БиХ наставиће да се бори за аутономију, рекао је Милорад Додик. Емир Кустурица, идејни творац пројекта Андрићград, поручује да ће тај комплекс бити лекција како се чува идентитет.

Премијер Вучић је изјавио да Србија поштује све друге, да само у миру можемо да се развијамо и идемо напред, и да ником не желимо зло.

Вучић је на отварању Андрићграда рекао да морамо да направимо економски јаку Србију, земљу богатих људи, и да ће на такву Србију Република Српска увек моћи да се ослони и да ће народ РС увек моћи да рачуна на Србију у складу са Законом о паралелним специјалним везама и Дејтонским споразумом, на који имамо право а да никоме не сметамо.

29.06.2014 andricgradgПремијер је рекао да данас, на највећи српски празник, није ни време ни место да се говори о малим људима или онима који би да покушају да нам затру историју или да нас натерају да заборавимо.

Вучић је навео и да је Влада Србије препознала значај Андрићевог института и да ће заједно са Владом РС наставити да учествује у финансирању његовог рада, и оценио да ће тај институт бити нека врста водиље и критике свега онога што радимо.

Отварајући културно-историјски центар Андрићград, Милорад Додик је поручио да ће српски народ у БиХ наставити да се бори за аутономију, са жељом да политичким процесом у будућности дође и до самосталности.

Срби, како је истакао, неће дозволити никоме да оскрнави њихову историју и слободу, јер пуцањ Гаврила Принципа у аустроугарског престолонаследника није био пуцањ у Европу већ пуцањ за слободу, почетак еманципације и коначно ослобађање од окупатора.

"Слободарске идеје тог времена су нас вукле кроз све ово време. Дошли смо у 2014. у којој разни међународни окупатори покушавају да нам наметну оно што није успела Аустроугарска... У чему је разлика, зашто смо живели ових сто година? Ми то не желимо, хоћемо нашу слободу и хоћемо у њој да живимо", рекао је Додик.

Редитељ Емир Кустурица, који је идејни творац пројекта Андрићград, објаснио је да ће тај комплекс бити лекција како се чува идентитет и како се читав један град претвара у културно добро.

Andricgrad-otvorenКустурица је истакао да у Европи нема градова посвећених нобеловцима, а потреба да Срби направе такав град вероватно лежи у томе што, како је рекао, колонизатори на овим просторима нису оставили културни траг.

Како је објаснио, стара српска реч трг значи град, а од рушења немањићке царевине Срби су изгубили смисао за живот на трговима, што ће Андрићград променити.

У цркви Светог цара Лазара и косовских мученика српски патријарх Иринеј служио је литургију
"Данас је велики дан. Ово је прва велика прослава Видовдана кроз који видимо мир и присуство Божје у овому народу у и свету који је дело руку његових", поручио је патријарх окупљенима.

После свечаног отварања, на Тргу је наступио Војни оркестар Министарства одбране Србије "Станислав Бинички".

Са Византијског трга у небо је пуштено јато белих голубова, а потом је на тргу одржан музички перформанс групе "Врело", Василисе, Марте Хаџиманов и Хора "Јединство" из Котора.

У Галерији "Лубарда" отворена је изложба слика академског сликара Момира Булатовића - портрети свих учесника Сарајевског атентата под називом "1914. - најт вижн".

После тога у Андрићевом институту одржана је промоција књиге "Сарајевски атентат - повратак документима", аутора Мирослава Перишића, у издању Андрићевог института и Архива Србије, као и промоција међународног историјског часописа "Векови" у издању Андрићевог института и јунског броја "Историјских свезака".

На крају је наступио Академски хор руске армије "Александров" на Тргу Петра Другог Петровића Његоша.