Iguana

Тужилаштво истражује нестанак слика из Матице исељеника Србије

29.06.2017 Matica iseljenika Srbije29. јун 2017.

Прво основно тужилаштво у Београду наложило је данас полицији да испита нестанак 70 уметничких слика која су српски сликари из Дијаспоре поклонили отаџбини након изложбе у Народном музеју у новембру 1990. године, сазнаје Танјуг.

Тужилаштво је формирало предмет на основу текстова недавно објављених у више београдских медија и дало налог МУП-у да испита где се налазе дела за која се наводи да су нестала.

Након поменуте изложбе под називом "Ликовно стваралаштво Срба у свету" формиран је легат Матице исељеника Србије.

Тужилаштво тражи од полиције да утврди где се налазило, односно где је чувано више од 70 уметничких дела, која су потписали неки од најпознатијих уметника, од новембра 1990. када су поклоњена после изложбе у Народном музеју, а која се помињу у новинским текстовима.

Полиција такође треба да испита да ли су дела била изложена на изложби у Параћину 2008. године, где су чувана, "као и да ли Матица исељеника поседује податке о ''кретању'' у наведеном периоду".

Поводом изјава саговорника медија да су се слике у једном временском периоду налазиле у здању "Стефанеум" у Сремским Карловцима, те да је над њима формално власништво полагала Српска православна црква, полиција, по налогу тужилаштва, треба да утврди у ком временском периоду су се поменута уметничка дела налазила у том здању и када су, по чијем налогу и којим поводом из њега изнета.

Међу несталим уметнинама налазе се дела која су потписали Слободан Јевтић Слобо, Инес Бакић, Кринка Белић, Миодраг Мишел Војић, Васили Кирјазовски, Радован Крагуљ, Зоран Љутица, Стеван Маленић, Миодраг Марковић, Милинко Миковић, Живка Милојевић, Љубомир Поповић Љуба, Душан Симић, Влада Чакаревић, Милан Узелац, Милош Шобајић, Коса Бокшан и Петар Омчикус, сви из Француске.

На списку несталих су и дела Томислава Божовића и Лазара Димитријевића из Шведске, Миле Прерада и Михаила Чумића из Немачке, Лилијан Карланд и Радомир Миљковића из Аустралије, Вере Гавриловић Обрадовић, Богдана Мишчевића, Маријеа Павловић McCarthy, Бранка Поробић, Власте Стефановића, Ђорђа Чермака, Александра Поповића и Душице Савић Бенгхиат, сви из САД.

Недостају и дела Јосипа Мајзнера, Мирослава Кића Нешића, Александра Петричића и Благоја Срдића (Браца Бонифацио) из Канаде, као и Олге Вуксановић Монтањо из Боливије и Владиславе Лалицког из Јужне Африке.

Трагови

Сликари из дијаспоре поклонили су отаџбини, после репрезентативне изложбе "Ликовно стваралаштво Срба у свету", одржане у Народном музеју новембра 1990. године, поводом обележавања 300 година Велике сеобе Срба, више од 70 својих дела. Од тада формираног Легата Матице исељеника Србије, ново руководство ове организације, изабрано у фебруару, није затекло - ништа! То је Вечерњим новостима потврдио Миодраг Јакшић, председник Матице:

- Једини траг који имамо о постојању збирке је каталог изложбе одржане у Параћину, у пролеће 2008. године и ниједан други документ, осим сведочења Радивоја Пеце Петровића, у то време генералног секретара Матице исељеника - каже Јакшић, коме се у међувремену обратио и уметник Томислав Божовић, тражећи назад своје две слике, које су биле на овој поставци.

Управо је Радивоје Пеца Петровић недавно алармирао јавност текстом "Ко је украо слике из расејања" објављеним на порталу www.globalserbia.com, у коме је изнета генеза још једне приче о овдашњем немару и бахатости.

- Индикативно је да се током свих ових година, на неколико јавних упозорења поузданих сведока овако криминалног односа према Легату и на питање шта је са уметничким поклоном из дијаспоре, нико није оглашавао, нити показао интересовање да се ова вредна уметничка збирка врати грађанима Србије, којима је великодушношћу српских уметника и намењена - сматра Петровић.

Пред очима свога народа

Радовоје Пеца Петровић подсећа и на речи Матије Бећковића, изговорене пре 27 година на отварању изложбе у Народном музеју у Београду.

- Већ имена сликара и њихове адресе читамо као стихове потресне поеме о страдању једног народа - рекао је Бећковић. - И не знамо да ли су дирљивија знана или незнана имена, али знамо да је свака од ових слика настала у чежњи да би се опстало и претрајало, са надом да ће једном бити пред очима народа коме припадају и чија су духовна својина.