Iguana

Комеморација у Скопљу поводом смрти професора Драгослава Девића

Dragoslav-Devic28. септембар 2017.

У Институту за фолклор „Марко Цепенков“ у Скопљу, прекјуче је одржана комеморативна седница поводом смрти професору др Драгослава Девића (1927-2017), једног од доајена југословенске, српске, па преко његових студената и македонске етномузикологије.

Помен професору Девићу почео је са одломком са његовог задњег интервјуа који је дао професору др Димитрију Големовићу, шефу етномузиколошке катедре на Факелтету музичких уметности (ФМУ) у Београду, а коју је водио проф. др Младен Марковић са одељења за етномузикологију

28.09.2017 knjigeКомеморацији су присуствовали директор института за фолклор, проф. др Зоранчо Малинов и бивши студенти професора Девића из Македоније, проф. др Ђорђи Ђорђиев (први докотор наука у класи проф. Девића и оснивач катедре за етномузикологију на ФМУ у Скопљу), етномузиколог Кирил Тодевски (студент из прве генерације студената проф. Девића у Београду и дугогодишњи уредник народне редакције на Македонском радију), Ана Џимревска, ћерка етноорганолога др Боривоја Џимревског (студент професора Девића у Београду у дугогодишњи истраживач народних инструмената у ИФ „Марко Цепенков), Роска Бадева (ћерка познатог певача и истраживача народних песама Николе Бадева и студент професора Девића), проф. Родна Величковска (студент професора Девића и дугогодишњи истраживач у ИФ „Марко Цепенков”), као и студенти са скопске катедре професора др Ђорђи Ђеорђиева који су имали могућност да прате предвања професора Драгослава Девића – мр Бранка Костић Марковић, студент у првој генерацији на катедри за етномузикологију на ФМУ у Скопљу, др Велика Стојанова, студент у другој генерацији и мр Бранка Бугариска, студент у трећој генерацији.

KosticВелики број дивних успомена на професора Драгослава Девића и, како је истакнуто на комеморативном скупу, потврда његове племените образовне мисије у целом региону. Нек му је вечна слава!

Пола века сарадник Радио Београда

Професор доктор Драгослав Девић преминуо је у 93. години. Био је дугогодишњи шеф Катедре за музикологију Факултета музичке уметности у Београду, аутор бројних књига и уџбеника, добитник више признања.

Много времена проводио је на терену, записујући народне напеве од којих су многи сачувани на више од 20 плоча и дискова народне музике за ПГП РТС.

Скоро пола века сарађивао је са Радио Београдом у преко хиљаду емисија под називом "Музичка традиција".

Један је од оснивача "Хомољских мотива" и Драгачевског сабора трубача у Гучи.

Л.Ш.