Iguana

Мотив за роман „21“ Томислава Османлија Нушићева „слика“ са Охридског језера

Osmanli i Micko06. октобар 2017.

Првим директним сусретом с читаоцима у новом циклусу „Споне“ обраде дела македонских аутора преведених на српски језик, под модераторством Милутина Станчића, тематском анализом романа “Двадесет и први“, аутор – Томислав Османли открио је главни мотив за дело - чувени Бранислав Нушић и књига „Са обала Охридског језера“, објављена у Београду далеке 1892.

На врло посећеној књижевној радионици Српског културно информативног центра „Спона у скопској кафе књижари „Три“, увод у дело – књиге фантазија, Станчић је нагласио значај спремности самог аутора за заједнички осврт сучељавањем погледа са читаоцима.

После кратких подсећања на биографску слику аутора, указујући на пријемчивост и привлачност „доловљених аспеката“ поделом четири развијне линије нарације, како је рекао Станчић, Османли је у роману вешто склопио мозаик занимљивих ликова. Укупно их је 33, живих и почивших. Но, како је речено, у делу сви живе...

Османли се захвалио Станчићу, „Спони“ и свим присутним читаоцима, поштовацима његовог дела, на неговању изванредне активности, посебно због указане части да књига „21“ буде прва у циклусу обраде дела македонских писаца преведених на српски језик.

Osmanli citaociУ уводном осрту на дело Станчић је оценио да је у делу романа „доловљена та блиска родитељска брига исказана филмском прецизношћу у опису, на пример, телефонских разговора са најближима у драматичним данима невоља, „то дуго звоњење, до „бесконачности“, прекид веза, слушања драме у живо...“. Поред „својих“ неке од ликова је, како је рекао аутор проналазио и на страницама „Политике“ у извештајима са лица места... уграђујући их у роман.

Но, посебно као водиљља за „увод“ у роман, како је рекао Станчић, „открива“ се лик чувеног српског писца Бранислава Нушића.

- У наративни ток овог романа уплетене су 33 књижевне личности, 33 фиктивна и историјска лика, који би да представљају живе особе али и сени, ускомешане динамичном и надам се узбудљивом нарацијом која открива необични, апсурдни, фиктивни, неизвесни профил времена у ком живимо. Један од ликова из те галерије је и Бранислав Нушић. Он и његово дело „Са обала Охридског језера“, открили су главни мотив да напишем „21“. Ту су прекарасни описи језера, птица, ветрова, пробаља, самог града, културне матрице, људи у приобаљу. Тамо је и опис подземног пролаза Волчани који води од Горњег града до цркве св Петке у селу Велгошти – на „сат и по хода“, рекао је Османли, одговарајући на питање о разлозима „увођења“ Нушића у дело – „шта би ми тражили и шта би тражио Нушић у 21. веку“.

Османлијево 20. дело, први роман - „21“, настало је у драматичној години на прагу новог века, када је избио рат у Македонији, две године после крваве драме у Србији и Црној Гори, тадашњој СР Југославији.

branislav-nusic-1- Па напад на куле близнакиње у Америци где су ми тада били син и снаха, када сам се запитао да ли више има сигурног и безбедног места на земљи. Покушао сам да нађем одговор на та питања“, рекао је аутор.

У врло отвореној и занимљивој размени мишљења о порукама романа „21“, уз подсећање да је „мотивациона“ Нушићева књига „Са обала Охридског језера“, сада послое толоко времена преведена и објављена и на македонском језкку, своје утиске су изнели и неки од некадашњих блиских сарадника Османлија, пријатељи, читаоци, Глигор Стојковски, Изабела Новотни, Бранка Костић Марковић, Љупчо Сиљановски, Лавинија Шувака, Младен Станчић, Виктор Сиљановски, Бела Симова...

Прво издање романа „21“ („Блесок“, Скопље), у преводу Зорана Ж. Пауновића на српски језик, 2014. објавила је издавачка кућа “Дерета” из Београда. Дело је проглашено за „Роман године“ у Македонији скопског дневника „Утрински весник“ за 2010. годину. Исте године предложен и као македонски кандидат за манифестацију „Балканика“ и један је од лауреата националне награде најшире међународне рецепција.

Оцене

Roman 21 Tomislava OsmanlijaТомислав Османли је написао елегантан, мистичан, интелектуално рафиниран, раскошно структуриран роман о потрази за тајним пролазом ка бољем сутра, ка бољим местима, ка вечности која наликује митској змији која се храни сопственим репом. Роман је то који одушевљава и чита се једним отварањем корица.

Проф. Др Венко Андоновски,
писац и књижевни тоеретичар

*
Шта је то Томислав Османли написао, да би нас овако усхитио? Укратко: нешто што у нашој књижевности још увек нико није урадио. Један вехементни роман о мучном двадесет и првом веку, македонском и светском, али роман који није литераризован према логици књижевног текста, већ пре у складу са технолошким стандардима компјутерских игара.

Проф. Др Јелена Лужина, театрологиња, књижевна критичарка и есејисткиња

*
Зе мене је Османли један од најбољих домаћих аутора, али чак и да се с тиме не слажете, његов би се роман „Двадесет и први” требао наћи на Вашој листи читања јер је храбар, сочан, пун изненађења, а ипак читаоцу блиских слика.

Osmanli citaoci1Златица Петковска, новинарка и књижевна критичарка

*
Овај роман уздиже и нашу средину, и све нас појединачно, више, на ниво света из Двадесет и првог века, столећа које додуше није лишено мучнине, света у коме сви јуре овамо и онамо, трагајући за центром, како то у једном другом констексту пише Елијаде, „апсолутне реалности” у себи.

Димитар Башевски, писац
Члан жирија за Роман године

*
Код дефинитивне одлуке жирија превагло је очекивање да се „Двадесет и првим”, том „књигом фантазми” Томислава Османлија појављује нови протагониста на највишој платформи македонске романескне мапе. Очекујемо да ће „Двадесет и први” ако не отворити, онда бар потстакнути активирање нових стваралачких могућности и откривање хоризоната македонске књижевности.

Проф. Д-р Науме Радичевски, писац и књижевни теоретичар, члан жирија за избор Романа године

„Иза угла“ ускоро и српском

Osmanli publikaСедма прозна књига Томислава Османлија, роман „Зад аголот“, (Магор Скопље) „Иза угла“, у преводу с македонског Зорана Ж. Пауновића, ускоро треба да се појави и на српском језику у издању београдске куће „Албатрос плус“.

Реч је о најкомплекснијем делу у коме аутор преплиће девет линија радњи са више десетина ликова. Дело је уз домаћа признања лане објављено у Турској („Библyион”, Истанбул, 2016).

- Негов хронотоп је захвата од јонске и атичке антике, до савремене Европе, Азије и Америке фокусом на 1999, односно до - математички и симбилички - последње године минулог века, наводи рецензент дела књижевним Александар Прокопиев.

У књизи су ликови грчких филозофа, савремених посткомунистичких интелектуалаца, оријенталних архитеката, аскета из затворених и моћних светских клубова, европски драматурзи, обични сељани, жртве рата, ратни и економски емигранти... Галерија селидбе људских душа, учесника „последњег чина“ несвршене трагикомичне драме прошлог века...

Писац

Томислав Османли је прозаиста, драмски писац и теоретичар медија. Аутор је двадесет и две књиге различитих жанрова. Међу њима, првих македонских књига посвећених Седмој (Филм и политичко, 1982.) као и Деветој уметности (Стрип, запис људског лика, 1987. и, допуњено издање, 2003.).

Osmanli1Аутор је сценарија играног филма Анђели на отпаду (1995-97.) као и других, редовно награђиваних сценарија: Људи без адресе (1976.); Звезде ’42. (1984.); Скопска сновиђења (1987.); Смук лети на небу (1999., реализован 2006 под називом Стмоглави), као и за краткометражни играно-документарни филм Поводом Манакија, 2009.

Његов позоришни рад укључује већи број реализваних пројеката. Један од њих, комад Двоје у Едену постављен је и у позоришту Јохн W. Гаинсе у Вирџинији, САД. Угледна извадавачка кућа Университy Студио Пресс из Солуна/Атине објавила је на грчком исти комад у књизи под насловом Ματζεστικ (децембра 2005.).
За свој разноврсни ауторски рад, Томислав Османли је добитник двадесетак награда. Такође, добитник је већег броја награда за своје сценарије ТВ филмова, на конкурсима Македонске телевизије (1979, 1984, 1987, 1999).

За монодрамски текст “Облачна исповед” добитник је Прве награде на Фестивалу монодраме у Битољу 2005.

Dvadesrt prviЗа књигу “Светиљка за Хануку” је књигу 2009. добио македонску књижевну награду “Прозни мајстори”.

За холокауст причу Слика тета Рашеле која је објављивана у вецем броју цасописа, добитник је Прве награде на реномираном књижевном конкурсу за причу Македоске академије наука и уметности, 1999. године.

За роман “Двадесет први” добио је највише признање награду Роман године “Утринског весника”, 2010. и изабран за македонског претставника за награду “Балканика” (новембар, 2010). Роман је преведен И објављен у Хрватској (Сандорф, Загреб, 2012), Црног Гори (ОКФ, Цетиње, 2014), Србији (“Дерета”, Београд, 2014), Русији (“Окоем”, Москва, 2015) те Египту (“Ал Араби”, Цаиро, 2016) и у Бугарској (“Персеи”, Софија, 2017).

Његов је најкомплекснији књизевни рад роман “За углом” у коме се преплице девет радњи и више десетина ликова добија суперлативе књизевне критике и теорије. Био је финалиста свих прослогодисњих домацих прозних награда. Недавно је објављен у Турској („Библyион”, Истанбул, 2016).
Најановији роман истог аутора је дистопија “Брод. Конзархија” (2016).

Tomislav Osmanli foto Luka SusaКњигом драмских текстова "Звезде над Скопљем" Томислав Османли је уврштен међу 13. Балканских аутора у годишњак Енциклопедије Британика за 2001. годину.

Превео је драмски текст "Бог Вудија Алена" с енглеског, а позоришну политичку фарсу Тромбон Мариоса Пондикаса, “Аскезу Салваторес Деи” кључно дело Никоса Казандзакиса, као и Еврипидов драмски текст “Краљ Рес” са новогрчког језика.

Текстови овој аутора превођени су на већи број језика: енглески, француски, италијански, грчки, хрватски, српски, црногорски, босански, словеначки, бугарски, румунски, турски, арапски и Ладино (јудео-шпански језик).
М.С.

Фото: Лука Суша