Iguana

Век "Плаве гробнице" Милутина Бојића

13-Bojic  108. новембар 2017.

Поводом сто година од смрти Милутина Бојића, сутра ће, у 19 часова, у Атријуму Народне библиотеке Србије, бити представљен први научни зборник о великом српском песнику. Аутор чувене песме "Плава гробница" поживео је само двадесет пет година, али је и у свом кратком животу остварио много тога за памћење, подсећају Вечерње новости.

Учесник је балканских ратова 1912. и 1913. године и Првог светског рата, а са српском војском је прешао и Албанију. Драму "Урошева женидба" штампао је на Крфу. Збирку стихова "Песме бола и поноса" објавио је у Солуну, а у њој је и већ славна "Плава гробница", посвећена страдању наших ратника: њене стихове и данас с посебним пијететом, готово ритуално, изговарају сви посетиоци маузолеја на острву Виду. Трагични песник преминуо је 8. новембра 1917. године у болници у Солуну. Сахрањен је на Зејтинлику, али су његови земни остаци пет година касније пренесени у Београд.

plava-grobnica-765x510Зборник радова "Поетика Милутина Бојића" (уредници проф. др Јован Делић и др Светлана Шеатовић) појавио се у издању Института за књижевност и уметност у Београду, Библиотеке "Милутин Бојић" и "Дучићевих вечери поезије" у Требињу. У представљању књиге учествују др Бојан Јовић, директор Института за књижевност и уметност, др Милош Ковић, др Александар Јовановић, др Светлана Шеатовић и др Јован Делић. Поезију Милутина Бојића говориће глумац Дејан Чавић.

"Поетика Милутина Бојића" састоји се из тридесет два рада, подељена у седам поглавља. Научне студије књижевних проучавалаца из Србије, Републике Српске и Италије усмерене су на поетичка и жанровска питања (поезија, драма, преводи и позоришна критика) у свеукупном опусу овог уметника, али се баве и компаративним питањима и веома занимљивим проблемом рецепције.

13-Bojic  2 620x0Поред представљања зборника, биће отворена и изложба "Сто година Плаве гробнице", ауторке Олге Јечменице. Посетиоци ће моћи да виде оригинал рукописа "Плаве гробнице" из 1917. године (пронађен пре три године), који се чува у Библиотеци "Милутин Бојић". Изложба је отворена до 13. новембра.

Спомен

Библиотека "Милутин Бојић" и њени запослени одаће сутра пошту великом песнику полагањем венца крај његовог споменика на углу Палмотићеве и Улице Милутина Бојића у Београду. У 11 часова положиће и венце на гроб Милутина Бојића, који се налази у породичној гробници на београдском Новом гробљу, а овом чину присуствоваће и најближи сродници нашег песника.

ПЛАВА ГРОБНИЦА
МИЛУТИН БОЈИЋ

Стојте, галије царске! Спутајте крме моћне!

Газите тихим ходом!

Опело гордо држим у доба језе ноћне

Над овом светом водом.

sahrana-u-plavu-grobnicuТу на дну, где шкољке сан уморан хвата

И на мртве алге тресетница пада,

Лежи гробље храбрих, лежи брат до брата,

Прометеји наде, апостоли јада.

Зар не осећате како море мили,

Да не руши вечни покој палих чета?

Из дубоког јаза мирни дремеж чили,

А уморним летом зрак месеца шета.

То је храм тајанства и гробница тужна

За огромног мрца, к'о наш ум бескрајна.

Тиха као поноћ врх острвља јужна,

Мрачна као савест, хладна и очајна.

Зар не осећате из модрих дубина

Да побожност расте врх вода просута

И ваздухом игра чудна питомина?

То велика душа покојника лута

VidoСтојте, галије царске! На гробу браће моје

Завите црним трубе.

Стражари у свечаном опело нек отпоје

Ту, где се вали љубе!

Јер проћи ће многа столећа, к'о пена

Што пролази морем и умре без знака,

И доћи ће нова и велика смена,

Да дом сјаја ствара на гомили рака.

Али ово гробље, где је погребена

огромна и страшна тајна епопеје,

Колевка ће бити бајке за времена,

Где ће дух да тражи своје корифеје.

Сахрањени ту су некадашњи венци

И пролазна радост целог једног рода,

Зато гроб тај лежи у таласа сенци

Измеђ недра земље и небесног свода.

Стојте, галије царске! Буктиње нек утрну,

Веслање умре хујно,

А кад опело свршим, клизите у ноћ црну

побожно и нечујно.

Plava-grobnica-Milutin-BojicЈер хоћу да влада бескрајна тишина

И да мртви чују хук борбене лаве,

Како врућим кључем крв пенуша њина

У деци што кликћу под окриљем славе.

Јер, тамо далеко, поприште се зари

Овом истом крвљу што овде почива:

Овде изнад оца покој господари,

Тамо изнад сина повесница бива.

Зато хоћу мира, да опело служим

без речи, без суза и уздаха меких,

Да мирис тамјана и дах праха здружим

Уз тутњаву муклу добоша далеких.

Стојте, галије царске! У име свесне поште

Клизите тихим ходом.

Опело држим, какво не виде небо јоште

Над овом светом водом!