Научно дело Дејана Ристића - Кућа несагоривих речи: Народна библиотека Србије 1838–1941.

Kuća nesagorivih reči 208. март 2018.

У издању Народне библиотеке Србије објављена је научна монографија истакнутог историчара и стручњака у области заштите културног наслеђа, некадашњег управника националне библиотеке и државног секретара за културу у Влади Србије Дејана Ристића, под насловом Кућа несагоривих речи: Народна библиотека Србије 1838–1941.

Аутор је посебну пажњу посветио делимичном страдању националног фонда у Првом, као и његовом потпуном уништењу током Другог светског рата.

Књига Кућа несагоривих речи: Народна библиотека Србије 1838–1941 подједнако је намењена стручној и најширој јавности и изазвала је велико интересовање и пре него што је објављена.

Дејан Ристић је истакнути стручњак у области заштите културне баштине, историчар, преводилац, архивиста и сценариста. Аутор је већег броја књига и више од четрдесет научних и стручних радова. Добитник је више признања за допринос култури и заштити културне баштине.

,,Филмске новостиˮ су, на иницијативу свог директора Владимира Томчића, продуцирале реализацију документарног филма под насловом Сећања из пепела (2016.) за чији је сценарио послужио рукопис књиге Дејана Ристића.

Документарни филм премијерно је приказала Радио телевизија Србије 6. априла 2016. године поводом обележавања 75. годишњице уништења Народне библиотеке Србије.

Стога је ова публикација прва научно-истраживачка студија код нас која се може читати (књига) и гледати (документарни филм).

Plakat - predstavljanje FF Istocno Sarajevo 2Дејан Ристић (Београд, 20. април 1972. године) је истакнути историчар, архивиста, преводилац и сценариста. Један од водећих стручњака у области интегралне заштите и управљања културним наслеђем.

Обављао дужности управника Народне библиотеке Србије, државног секретара за културу и бројне друге у Влади Републике Србије.
Бави се дипломатском историјом (српско-британски и српско-француски односи крајем 19. и почетком 20. века; југословенско-алжирски односи од 1954. године), Холокаустом, односом државе и традиционалних верских заједница у 20. веку, културном историјом и културом сећања.
Аутор већег броја научних радова и књига.
Превео дела проф. др Јана Кершоа ,,Хитлер – Хибрис : 1889–1936ˮ и ,,Хитлер – Немезис : 1936–1945ˮ, проф. др Сузан Вајс Бауер ,,Историја старог света: прве цивилизацијеˮ, ,,Историја старог света: прва царстваˮ и ,,Историја старог света: прве нацијеˮ, као и Филипа К. Хитија ,,Творци арапске историјеˮ (као копреводилац).

Учесник међународних стручних и научних скупова одржаних у Београду, Лондону, Трондхајму, Јерусалиму, Бечу, Хагу, Амстердаму, Тел Авиву, Истамбулу, Братислави, Прагу, Москви, Ослу, Хелсинкију, Бриселу, Лувену, Андрићграду и др.
Похађао специјализоване едукације у Јерусалиму и Лондону из области државне управе и истраживања Холокауста као стипендиста британске и израелске владе.

Коаутор Националне поставке Републике Србије ,,Војни меморијали и места страдања из Другог светског ратаˮ која је освојила прву награду на Међународној изложби ˮМеморијал 2011.ˮ (Москва, 2011), као и изложби ,,Петар Први Карађорђевић – краљ и ратникˮ (Топола, Задужбина краља Петра Првог Карађорђевића, 2011) и ,,Сећајте се моји мене јер ме више немаˮ (Београд, Историјски музеј Србије, 2011).

Иницијатор и координатор више пројеката реализованих под покровитељством Унескоа.

Координирао активности на изради номинационих досијеа за унос славе (нематеријално културно наслеђе), телеграма којим је Аустроугарска објавила рат Србији 1914. године (покретно културно наслеђе) и стећака (непокретно културно наслеђе) на Унескове листе светске културне баштине.

Иницијатор, координатор и/или стручни консултант у реализацији више десетина националних и међународних научних скупова и изложби одржаних у Београду, Новом Саду, Нишу, Крагујевцу, Крушевцу, Ваљеву, Шапцу, Бору, Ужицу, као и на Цетињу, у Скопљу, Загребу, Бања Луци, Солуну, Будимпешти, Риму (Ватикан), Паризу, Лондону, Тунису и Рабату.

08.03.2018 dejanТоком рада у НБС посебну пажњу посветио је заштити и обогаћивању националног фонда, стручном раду, издавачкој делатности, као и унапређењу међународне библиотечке сарадње. Успоставио модел националне библиотеке као мултифункционалне установе културе.
Народна библиотека Србије у том раздобљу добила је читав низ високих одличја попут Сретењског ордена другог степена, Изванредног златног беочуга, Награде града Београда за најбољу књигу у области хуманистичких наука у 2012. години, као и признања на међународним сајмовима књига у Београду и Подгорици...

Успоставио Национални дан књиге. Утемељио Националну награду у области библиотекарства Јанко Шафарик. Основао Фондацију Народне библиотеке Србије.

Дејан Ристић је добитник ,,Печата Матице српскеˮ, Спомен-медаље Министарства одбране, ,,Златне значке КПЗ Србијеˮ, Повеље захвалности Филолошког факултета у Београду, плакете Факултета музичке уметности у Београду, признања Народног музеја Србије, Музеја науке и технике, НЦ ,,Одбранаˮ Министарства одбране за најбољег сарадника...
М.С.