Милчо Манчевски: Скопље, а у Тенесију

260595812. март 2018.

 

Живост боја је, као и љепота, у оку посматрача. Крајем осамдесетих и почетком деведесетих, телевизори су технички били много слабији, с мањим и у сваком смислу инфериорнијим екранима неголи данас, али су опет, бар тако у сјећању изгледа, боје биле живље.

Како је само било плаво небо у споту Р.Е.М.-а "Лосинг Мy Религион", како је црвена била звијезда на боци Хеинекен пива у једном од спотова за "Оне" У2-а, како је зелена била шума у "Еверyтхинг И До (И До Ит Фор Yоу)" Брyана Адамса, како је бијела била вјенчаница у "Новембер Раин" од Гунс’н’Росес. Ти су ми спотови некако прве асоцијације на МТВ у времену непосредно прије рата. Онда је рат докинуо боје. Без сунца нема боја.

Спот

Прва МТВ асоцијација на касно прољеће и љето 1992. године мени је спот за пјесму "Теннессее" групе Аррестед Девелопмент. Спот је био црно-бијели, са атмосфером спарине, као да је снимљен кроз прашину коју вјетар носи зраком прије љетне кише. Није то, наравно, био једини црно-бијели спот који је тог прољећа и љета МТВ учестало вртио, али јест био најдојмљивији и најбољи. Уосталом, те је године спот "Теннессее" добио двије награде за најбољи спот: и МТВ-јеву и Биллбоардову, а нешто касније Виллаге Воице га је уврстио у свој списак најбољих спотова, а Роллинг Стоне на листу од 100 најбољих спотова свих времена.

Ономад нисам знао да спот није снимљен у Теннессееју, него у Георгији. Нисам такођер знао ни ко је режирао спот, а и да јесам, то ми име не би ништа значило, макар бих га препознао као македонско. Било је нешто у том рефрену у форми обраћања Богу што је ту пјесму чији наслов реферира на југоисток Америке у том тренутку везивало за југоисток Европе, па чак и без свијести о Македонцу који је режирао спот: Одведи ме на друго мјесто/ Одведи ме у другу земљу/ Дај да заборавим све што ме боли/ Дај ми да разумијем твој план.

Имагинарна мјеста

Двије године касније, рат је још трајао кад је Милчо Манчевски за свој први дугометражни играни филм "Пре Кише" добио Златног лава на филмском фестивалу у Венецији. Био је такођер и номинован за Оскар, ушавши у оних пет филмова чији се инсерти прикажу на додјели прије него што се саопшти наслов побједничког филма, но Осцкр ипак није добио.

Прочуло се тада, макар интернета код нас још није било, да је то човјек, наш човјек у Америци, који је режирао спот за пјесму "Теннессее", као и да је још осамдесетих режирао неколико спотова за Леб и сол. Аррестед Девелопмент су наставили свирати и након пјесме "Теннессеее", али за мене лично, искрено говорећи, они су остали оно што се зове оне хит wондер. За мене лично, међутим, шта год ко рекао, Милчо Манчевски нити је кад био нити ће некад бити оне хит wондер. Седам година послије "Пре кише" направио је "Прашину", филм чији би мото могли бити лyрицс из пјесме "Теннессее" о важности историје и о узалудним путевима слободе, генијалан филм, да се разумијемо. Македонија из "Прашине" је земља стриповски-имагинарна, као Малта Цортовог завичаја, као Теннессее из пјесме Аррестед Девелопмента, као Венеција, уосталом.

Жица

Годину након што је снимио "Прашину", Манчевски је режирао једну епизоду серије "Тхе Wире", можда и најартистичкије крими телевизијске серије двадесет првог стољећа. Та серија долази заправо из исте поп-културно-митске матрице као и спот за пјесму "Теннессее"; серија и спот су, наиме, амерички на врло сличан начин. Снимио је Манчевски након тога и још неколико запажених филмова, ево све до најновијег "Бикини Моон". Ипак, његови многобројни фанови као да тек очекују магнум опус овог чаробњака покретних слика.

Мухарем Баздуљ (Ослобођење)