Iguana

Представљање научне монографије Дејана Ристића „Кућа несагоривих речи: Народна библиотека Србије 1838–1941.“ у Скопљу

07.05.2018 DEJAN07. мај 2018.

Научна монографија истакнутог српског историчара, преводица и сценаристе Дејана Ристића „Кућа несагоривих речи: Народна библиотека Србије 1838–1941.“ у организацији Српског културно информативног и едукативног центра „Спона“, биће представљена у петак, 11. маја 2018. у подне у Народној и универзитетској библиотеци (НУБ) ,,Свети Климент Охридскиˮ у Скопљу. Биће приказан и документарни филм „Сећања из пепела“ продукције „Филмске новости“, а о делу ће говорити Милутин Станчић и аутор.

Народна библиотека Србије (НБС) објавила је научну монографију истакнутог историчара и стручњака у области заштите културног наслеђа, некадашњег управника српске националне библиотеке и државног секретара за културу у Влади Србије Дејана Ристића, под насловом Кућа несагоривих речи: Народна библиотека Србије 18381941.

Аутор је посебну пажњу посветио делимичном страдању српског националног фонда у Првом, као и његовом потпуном уништењу током Другог светског рата.

Књига Кућа несагоривих речи: Народна библиотека Србије 1838–1941 подједнако је намењена стручној и најширој јавности.
,,Филмске новостиˮ су, на иницијативу свог директора Владимира Томчића, продуцирале реализацију документарног филма под насловом Сећања из пепела (2016.) за чији је сценарио послужио рукопис књиге Дејана Ристића.

Стога је ова публикација прва научно-истраживачка студија у Србији која се може читати (књига) и гледати (документарни филм).

Дејан Ристић (Београд, 1972. године) је истакнути историчар, преводилац и сценариста. Један од водећих стручњака у области интегралне заштите и управљања културним наслеђем.

Обављао је дужности управника Народне библиотеке Србије, државног секретара за културу и бројне друге у Влади Републике Србије.

Бави се дипломатском историјом (српско-британски и српско-француски односи крајем 19. и почетком 20. века; југословенско-алжирски односи од 1954. године), Холокаустом, односом државе и традиционалних верских заједница у 20. веку, културном историјом и културом сећања.

Аутор је већег броја научних радова и књига. На српски језик је превео дела проф. др Јана Кершоа ,,Хитлер – Хибрис: 1889–1936ˮ и ,,Хитлер – Немезис: 1936–1945ˮ, проф. др Сузан Вајс Бауер ,,Историја старог света: прве цивилизацијеˮ, ,,Историја старог света: прва царстваˮ и ,,Историја старог света: прве нацијеˮ, као и Филипа К. Хитија ,,Творци арапске историјеˮ (као копреводилац).

Ристић ке учесник међународних стручних и научних скупова одржаних у Београду, Лондону, Трондхајму, Јерусалиму, Бечу, Хагу, Амстердаму, Тел Авиву, Истамбулу, Братислави, Прагу, Москви, Ослу, Хелсинкију, Бриселу, Лувену, Љубљани, Андрићграду и др.

Похађао је специјализоване едукације у Јерусалиму и Лондону из области државне управе и истраживања Холокауста као стипендиста британске и израелске владе.

Био је коаутор Националне поставке Републике Србије ,,Војни меморијали и места страдања из Другог светског ратаˮ која је освојила прву награду на Међународној изложби ˮМеморијал 2011.ˮ (Москва, 2011), као и изложби ,,Петар Први Карађорђевић – краљ и ратникˮ (Топола, Задужбина краља Петра Првог Карађорђевића, 2011), ,,Сећајте се моји мене јер ме више немаˮ (Београд, Историјски музеј Србије, 2011) и ,,Холокауст у Србији 1941-1944.ˮ (Музеј Југославије, 2012).

Иницијатор је и координатор више пројеката реализованих под покровитељством Унескоа. Координирао активности на изради номинационих досијеа за унос славе (нематеријално културно наслеђе), телеграма којим је Аустроугарска објавила рат Србији 1914. године (покретно културно наслеђе) и стећака (непокретно културно наслеђе) на Унескове листе светске културне баштине. Иницијатор, координатор и/или стручни консултант у реализацији више десетина националних и међународних научних скупова и изложби одржаних у Београду, Новом Саду, Нишу, Крагујевцу, Крушевцу, Ваљеву, Шапцу, Бору, Ужицу, као и на Цетињу, у Скопљу, Загребу, Бања Луци, Солуну, Будимпешти, Риму (Ватикан), Паризу, Лондону, Тунису и Рабату.

Током рада у НБС посебну пажњу посветио је заштити и обогаћивању националног фонда, стручном раду, издавачкој делатности, као и унапређењу међународне библиотечке сарадње. Успоставио модел националне библиотеке као мултифункционалне установе културе.
У том раздобљу НБС добила је читав низ високих одличја попут Сретењског ордена другог степена, Изванредног златног беочуга, Награде града Београда за најбољу књигу у области хуманистичких наука у 2012. години, као и признања на међународним сајмовима књига у Београду и Подгорици и др.

Ристић је успоставио Национални дан књиге. Утемељио Националну награду у области библиотекарства Јанко Шафаррик. Основао Фондацију Народне библиотеке Србије.

Добитник је ,,Печата Матице српскеˮ, Спомен-медаље Министарства одбране, ,,Златне значке КПЗ Србијеˮ, Повеље захвалности Филолошког факултета у Београду, плакете Факултета музичке уметности у Београду, признања Народног музеја Србије, Музеја науке и технике, НЦ ,,Одбранаˮ Министарства одбране за најбољег сарадника и др.