Iguana

Књиге које су преживеле Мајски преврат

Dejan Ristic 1408. мај 2018.

Драгоцени књижни фонд који је основао кнез Милош Велики је вероватно једина тековина коју су Обреновићи и Карађорђевићи, упркос крвавим династичким борбама, чували и надопуњавали кроз историју

Шта је заједничко Обреновићима и Карађорђевићима? Имајући у виду потресну прошлост сукоба ове две династије, наизглед је тешко одговорити. Али, упркос свим крвавим поглављима из узајамних борби, једна важна ризница је, захваљујући доприносу обе владарске породице, сачувана до данас. Дворска библиотека, коју је основао кнез Милош Обреновић, не само да је пре 115 година преживела Мајски преврат већ представља вероватно једину тековину коју су владари обе династије чували и надопуњавали кроз историју.

Чак и упркос делимичним страдањима у светским ратовима, овај драгоцени књижни фонд који се данас чува у Народној библиотеци Србије и Дворском комплексу на Дедињу, опстао је као једина сачувана владарска библиотека у Срба. То за Политику истиче историчар Дејан Ристић, некадашњи управник НБС-а и бивши државни секретар за културу, који је управо завршио дугогодишње истраживање историјата Дворске библиотеке.

„Још су поједини српски средњовековни владари постали утемељитељи личних библиотека које, нажалост, нису сачуване, мада је у неким случајевима познат садржај појединих фондова попут библиотеке деспота Стефана Високог. Насупрот томе, Дворска библиотека из периода Обреновића и Карађорђевића је сачувана и садржи велики број значајних публикација и јединица некњижне грађе објављених на српском, али и бројним страним језицима попут импресивног броја првих издања драгоцених публикација, библиофилских издања, старе и ретке библиотечке грађе и публикација с посветама аутора, односно угледних дародавацаˮ, наводи Ристић.

Прича о овој вредној ризници почиње у време прве владавине кнеза Милоша Великог (1815–1839), оснивањем библиотеке Књажевске канцеларије у престоном Крагујевцу (као придворне библиотеке) и књижнице при државној Типографији у Београду.

„Не треба сметнути с ума да је управо уз подршку овог владара 12. јула 1838. године у тада престоном Крагујевцу утемељена и Народна библиотека Србије, која је после Другог светског рата постала чувар Дворске библиотеке. Иако неук у вештинама писања и читања, кнез Милош је показивао интересовање за књиге. О томе сведочи и писмо које је 1817. упутио Михаилу Герману у Букурешт, у којем примећује да ’прота Милоје до данас још дошао није, нити је књиге донео’. Реч је о десет примерака Светог писма и стотину примерака Новог завета – пошиљци Комитета руског Библијског санктпетербуршког друштва, посредством српског опуномоћеника у Санкт Петербургу Петра Добрњца. Према неким историчарима, овај догађај се може сматрати оснивањем прве званичне, световне, у овом случају дворске библиотеке у Србијиˮ, каже Ристић.

Милошеви наследници – кнез Михаило и краљеви Милан и Александар – наставили су да обогаћују фонд који ће после Мајског преврата 1903. постати део Дворске библиотеке династије Карађорђевић. Иако су припадници две владарске породице били склони уклањању материјалних трагова постојања оне друге династије, и даље је непознаница зашто у тим моментима није страдавала и библиотека, каже Ристић. Насупрот томе, у њеном фонду постоје две врсте екслибриса – први је припадао Обреновићима, други Карађорђевићима – са званичним грбовима ових династија. Сам фонд обилује посветама знаменитих Срба – књижевника, научника, политичара, али и истакнутих странаца. У њему се налазе и јединствени, драгоцени примерци некњижне грађе, попут хербаријума краљице Наталије.

biblioteka„Тешко је набројати све најзанимљивије посвете, али вреди, на пример, указати на посвете Иве Војновића на првим издањима својих дела која је даровао регенту Александру, будућем краљу Југославије, из времена док му је Војновић био приватни учитељˮ, истиче Ристић.

После делимичног оштећења у Првом светском рату услед дејстава по владарским резиденцијама, Дворска библиотека је почетак Другог светског рата дочекала у репрезентативним владарским објектима у Београду, Тополи и на Брду код Крања. Њен најзначајнији и највећи део и даље је био у званичним краљевским резиденцијама у престоници, да би у првим месецима нацистичке окупације остао препуштен небризи и делимичним крађама. У јулу 1941. управник НБС-а Драгослав Илић је у разговору са сликаром Владимиром Жедринским сазнао како у „разрушеном двору има једна гомила некадашње дворске библиотеке и да се те књиге развлаче, да сваки који тамо прође односи по нештоˮ. Зато Илић окупља стручни тим који ће спасти део фонда из разрушеног здања Краљевског двора у Улици краља Милана.

По окончању рата и укидању монархије, значајан део Дворске библиотеке ће из тадашњег Маршалата краљевског двора бити предат Народној библиотеци Србије, која га и данас чува. Том приликом, 1946. године, сачињен је и записник у којем је садржан и најпоузданији податак о обиму и садржају предатог фонда који је чинило укупно 20.709 књига, 121 примерак новина, 71 музикалија, 64 слике и карте, као и четири полице за књиге. Као посебна целина је наведена Дворска библиотека династије Обреновић са 2.266 публикација, истиче Ристић.

О пуном обиму и садржају Дворске библиотеке, додаје, у овом тренутку је тешко дати суд јер се она и даље налази на две локације и до данас није законом заштићена проглашавањем за библиотеку целину од великог значаја за Србију.

„Тек по окончању процеса идентификације и обједињавања свих библиотечких јединица на једном месту било би могуће говорити о пуном обиму и садржају. Како је у току ревизија националног фонда, може се очекивати да и тај процес буде успешно окончанˮ, закључује Ристић.