Iguana

Дело поуке и опомене о вредности српског националног блага - књига Дејана Ристића “Кућа несагоривих речи” у Скопљу (Фото)

Micko i Dejan 112. мај 2018.

После промоције у готово 50 градова у Србији, Републици Српској, Словенији, БиХ, и пред представљање у Бечу, први пут од објављивања децембра 2016. научна монографија истакнутог српског историчара, преводиоца и сценаристе Дејана Ристића (46) „Кућа несагоривих речи: Народна библиотека Србије 1838–1941.“ у организацији Српског културно информативног и едукативног центра „Спона“, уз приказивање и документарног филма “Сећања из пепела” словом о делу Милутина Станчића и аутора представљена је први пут у Македонији јуче у Народној и универзитетској библиотеци (НУБ) ,,Свети Климент Охридскиˮ у Скопљу.

Представљању дела присуствовала је амбасадор Републике Србије у Скопљу Душанка Дивјак Томић, саветник у амбасади Срђан Недељковић, великим број посетилаца, просветних и културних радника, представника македонских националних установа, посебно библиотекара, новинара, љубитеља књиге.

12.05.2018 promocijaВрло ретко се догађа да неко издање изазове толико велико интересовање како стручне тко и широке јавности да буде распродато такорећи одмах по изласку из штампе. Када је Народна библиотека Србије децембра 2016. објавила научну монографију истакнутог историчара, стручњака за заштиту културног наслеђа, бившег управника те српске националне институције и државног секретара за култура у Влади Републике Србије, Дејана Ристића, “Кућа несагоривих речи: Народна библиотека на Србија 1838-1941.”
догодило се управо то, рекао је у оводном обраћању на представљању књиге Милутин Станчић, директор Управе за развој и унапређење образовања на језицима припадника заједница Министарства за образовање и науку Владе Републике Македоније.

Ambasador i savetnikПодсетио је да је представљање књиге у здању Народне и универзитетске библиотеке Свети Климент Охридски, где је Ристић 2012. као управник српске националне библиотеке потписао протокол о сарадњи двеју институција.

У сарадњи националних библиотека на основама протокола, како је рекао, ту је организована изложба "Српска књижевност у преводу на македонски језик" исте године, као и трибина посвећена превођењу. Октобра 2013. ту је како је рекао, била организована и изложба Народне библиотеке Србије посвећена животу и стваралаштву Десанке Максимовић...

12.05.2018 publika- Ристић је у научном делу с препознатљивим осећањем вредновања значаја материје посебну пажњу посветио страховитом уништењу библиотечног фонда српске националне институције, храма књиге у Београду, у Великом и у Другом светском рату. Пратећи документарни филм „Сећања из пепела“, за чији је сценарио послужио Ристићев рукопис књиге, уверавамо се и ми у сав тај значај порука сагледивих могућности прве научно – истраживачке студије у Србији која се заиста може читати и гледати, рекао је Станчић.

Премијера филма, била је на Радио телевизија Србије 6. априла 2016. поводом обележавања 75. годишњице уништења Народне библиотеке Србије у Другом светском рату, рекао је. Књига с четири веће целине фазно описује историјски развој Народне библиотеке Србије, од њеног оснивања до потпуног уништења здања и националног фонда на самом почетку нацистичког бомбардовања Београда, тог ужасног праскозорја 6. априла 1941. године.

12.05.2018 publika1Дело додатно даје готово немрљив значај важности историјског памћења у процесима детерминисања националног и културолошког идентитета српског народа. Кућа несагоривих речи, и самим насловом указује и показује значај правог вредновања једног таквог злочиначког чина на културу сећања и неоходног неговања порука сурове прошлости српског народа. Управо зато Дан спаљене књиге остаје као трајно обележје веома битно за укупну културолошку и националну самосвест.

- Ове године се наврсава 180 година постојања Народне библиотеке Србије. која је доживела да током периода настане, буде потпубо уништена па да онда поново након тих стотињак година свог иницјалног трајања као феникс из пепела почне да буде обнављана и да данас буде оно што јесте једна од од најзначајнијих библиотека у овом делу света са око шест милиона библиотечних јединица. Народна библиотека настаје у првој половини 19. века у време када Срби заједно са другим словенским народима крећу у своју борбу за коначно ослобођење од отоманског ропства у српском случају то је Први српски устанак 1804. а оно што јесте специфичност те борбе – она се одвијала на два поља истовремено. С једне стране то је оружана борва Први и Други устанак, а с друге стране, оно што је, по мени много значајније, и што је оставило трајног трага који и ми данас уживамо, а то је што је Србија у 19. веку имала плејаду великана из области културе, науке, просвете и уметности који су били свесни да се држава обнавља, или да се држава успоставља кроз националне институције у области просвете, културе, науке и уметности. И они су то радили паралелно са својим сународницима који су се борили у различитим бојевима у првој половини 19. века. То је пре свега чинио Доситеј Обрадовић, велики просветитељ, па потом десетине и десетине других великана од којих су се неки у потоњим деценијама и нашли на челу Народне библиотеке Србије. И коначно 1878. године када је на Берлинском конгресу Европа признала тадашњу Кнежевину Србију за независну самосталну државу – Србија је била потпуно државотворно заокужена. И као државни систем укључиво и читав низ других система, пре свега у области просвете, културе и науке и уметности. Они су били свесни да се с једне стране за слободу треба борити оружјем, али је много значајније и трајније за слободу се борити умом знањем, пером, свим оним што није насиље већ оним што је креативно.

Историчари на челу НБС

DejanУ то време, како је рекао Ристић, у Србији настају Матица српска, Народна библиотека Србије, Мародни музеј у Београду, Друштво српске словесности из кога ће проистећи Српска академија и уметности, Народно позориште у Београду, и коначно и Архив Србије. Дакле, пет централних установа културе у Републици Србији све настају у 19. веку и протежу се од почетка па све до краја тог века и данас постоје и делују у пуном капацитету.

Као што се види и из документарног филма који је, како је објаснио Ристић, настао на иницијативу директора „Филмских новости“ Владимира Томчића, на челу народне библиотеке Србије од њеног основања до 1945. годне налазили су се искључиво историчари. Нека пракса у свету јесте, подсетио је, да на челу нациоаналних библиотека буду историчари зато што су се они школовали и да по својој вокацији они су стручњаци за истраживање и заштиту културног наслеђа библиотеке и уопште те институције окупљају стручњаке различитих специјалности који се баве истраживањем, чувањем, заштитом и презентацијом културног наслеђа. У нашем случају, такво стање односно таква пракса, постојала је до 1945. године након чега је дошло до значајне промене, у складу са идеолошким променама до којих је дошло на територији некада наше заједничке државе, Југославије, а то је да су на челу Народне библиотеке Србије од 1945. године постављани искључиво заслужни друштвено политички радници како се то тада називало и књижевници.

delo i zastaveУ том контексту имао сам привилегију али и одговорност, пре свега одговорност, да будем први историчар на челу Народне библиотеке Србије од 1945. до данас. То није мала брига. Зато што што са својим колегама и колегиницама чувате национални фонд, који у овом тренутку има око сто километара грађе. Затим, обим националног фонда је негде око 1200 година. Најстарија библиотечна јединица је из деветог века, најмлађа она која је јутрос стигла у Народну библиотеку Србије. Дневно стиже између четити и шест дужних метара грађе. Географски опсег је цео свет. Не постоји регија у свету одакле не постији грађа која се чува у Народној библиотеци Србије. По оценама стручњака наших и страних, процењена вредност фонда народне библиотеке Србије у овом тренутку превазилази четвороструки изно девизних резерви Србије. Ако су у овом тренутку девизне резерве Србије негде око 10 милијарди евра, значи да је вредност националног фонда Народне библиотеке Србије негде око 40 милијарди евра. Ви добро знате да је једнан од најзначајнијих фондова на Балкану и фонд Националне универзитетске библиотеке Свети Климент Охридски у Скопљу у којој се данас налазимо, указао је аутор.

Из покушаја да напише научни рад из историје Народне библиоптеке Србије, како је објаснио, временом настала је књига. Тај научни рад „отео се контроли“ прерастањем у књигу после пет година рада.

Micko i Dejan3- Када се налазите у једној таквој ризници каква је једна национална библиотека и када силазите тих некоико спратова испод земље у депое и трезоре то није лако описв осећај одговорности и сталне бриге. Површина тих депоа и трезора Народне библиотеке Србије је 16.000 квадратних метара. Укупна површина зграде је 24.000 квадратних мјетара. Како се спуштате под земљу идете све даље и даље у националну, европску и светску историју, док на том нултом нивоу, где се налази музејски депо и где су трезори, уласком у њих имате ту привилегију да сте у присуству онога што представља идентитет пре свега вашег народа али и бројних других народа чија се грађа чува с великим поштовањем.

Ту је картографска збирка са 45.000 карти и атласа из периода 16. века до данас из целог света, личне библиотеке, библиотеке целине, фото збирка, дворска библиотека Обреновића и Карађорђевића, збирка графика, тродимензионалних предмета, посебних легата, збирка плаката, музикалија, аудио визуелних записа, од од оних најстаријих до данашњих носача звука...

publika3То је велика ризница, рекао је Ристић коју годишње посети око 300.000 људи, од којих је око 170.000 корисника, и око 130.000 посетилаца различитих културних дешавања која се свакоднецвно одржавају у Народној библиотеци Србије. Почев од радионица за децу, за најмлађе, преко научних, стручних скупова, концерата, изложби различитих других дешавања из области науке, културе, уметности и просвете. То је заиста институција која дише 24 сата и са својим градом и са својом земљом али и са региојом. Има институционалну сарадњу са 240 националних универзитетских библиотека широм света у укупно 87 земаља на свим континентима. И са њима обавља међународну размену публикација, стручњака, учњествовања на билатералним мултилатералним стручним и другим пројектима. Једна од најинтензивнијих, најлепших и најдрагоценијих сарадњи јесте управо сарадња са Националном и универзитетском библиотеком Свети Климент Охридски у Скопљу, нагласио је Ристић и додао да је „она некако и потпуно логична“. Збирка македонске грађе у Народној библиотеци Србије је изузетно богата и она се заиста стално обогаћује и чува, а и овде постоји збирка српске грађе у Народној и универзитетској библиотеци Свети Климент Охридски.

Планско ратно уништење НБС

Народна библиотека Србије је једина национална библиотека која је плански уништена у једном оружаном сукобу, рекао је Ристић. У античком периоду је иништена Александријска библиотека, а на жалост друга библиотека која је уништена је Народна библиотека Србије.

12.05- Једна од првих акција нациста по доласку на власт 1933. у Немачкој било је спаљивање књига. Одлука о томе је донета је 6. априла 1933. Прва јавна спаљивања књига по немачким трговима одржана су у мају исте године. Како су Немци ширили своју територију и окупацијом Судетске области, аншлусиом 1938. а онда и почетком Другог светског рата 1. септембра 1939. године, ту страшну праксу они су почели да примењују и на окупираним територијама. Највећа ломача књига, у читавој Европи била је Народна библиотека Србије.

Унивштен је комплетан национални фонд изузев само једне једине средњовековне рукописне књиге. У том тренутку библиотечни фонд је био око пола милиона библиотечних јединица и то је н а жалост, нешто што је трајно уништавање једне земље, једног народа, бројних других народа, култура и свега осталог. То сте видели у овом документарном филму који су продуцирале „Филмске новости“.

То је једна од националних установа културе у Србији која има 40 архива, четири национална, два конвенционална, Архив Србије, Архив Југославије, и два филмска – Југословенску кинотеку, која као и свака кинотека чува филмску грађу уметничког карактера, као трећа по велиличини кинотека у свету, и „Филмске новости“, које чувају документарни филмски материјал. У овом тренутку око 15,5 милиона метара филмске траке чува се у „Филмским новостима“. То је трећи по богатству филмски архив у Европи. У том материјалу су пронађени екслузивни снимци са суђења немачком генералу Леру у Београду.

12.05.2018 secanja- После 27. мартовских демонстрације 1941. у Београду, али и неким другим градовима, према немачким извештајима, Адолф Хитлер је наредио напад на Југославију са карактером одмазде, кршењем свих међународних конвенција, да Београд буде сравњен са земљом. Да би то било учињено он тражи да му се у Берлин доведе онај ваздухопловни генерал који је у септембру 1939. сравнио Варшаву са земљом. То је био генерал Лер. Он је доведен у Берлин – био је командант ваздухопловних снага Истока, који је под својом командом имао око 3.200 ратних ваздухоплова.

Југословија је нападнута 6. априла 1941. ујутро са територија Италије, Аустрије, Мађарске, Румуније, Бугарске и Албаније. Био је то здружени напад на Југославију и Грчку који је носио назив „Страшни суд“... Бомбардовање Београда је даноноћно трајало три дана - до среде 9. априла. У првом ваздушном нападу, плански је гађана Народна библиотека Србије, засипана запаљивим пројектилима. Библиотека је горела пуна четири дана. пепео се ширио читавим градом. То је био део система тоталног рата, систематског уништења културног наслеђа народа. С једне стране је акција физичког уништења једне нације, а с друге стране је уништење културног наслеђа као тоталног уништења и нације чак и доказа о злочину. И у физичком и културолошком смислу уништавања културног наслеђа једног народа.

Micko i Dejan2Тај систем, на жалост примењив је и данас, како је указао Ристић, унишавањем Будиних статуа у Авганистану, од стране муџахедина, уништавање палмира у Сирији пре неколико година, од стране исламске државе, и уништавање хришћанске духовне баштине на Косову и Метохији. На жалост и у ово наше време. Тамо је хвала Богу мир, али тај тихи рат траје, и уништавају се трагови једне нације а то се дешава у самом средишту Европе. Будине статуе су биле под заштитом Унескоа и уништене су. Оно што све нас треба да забрине јесте програм Унескоа, о угроженој светској баштини. На жалост, четири локалитета која су на тој листи су четири богомоље на Косову и Метохији. Манастир Дечани, Пећка патријаршија, Грачаница и црква Богородице љевишке. Дакле, тај феномен који су нацисти успоставили, касније велике силе примењују и данас у ратовима локалног, регионалног каракетара, али с претњом да могу да прерасту у много већи па чак и у светски рат.

Стога, историја Народне библиотеке Србије није само важна за националну српску спознају и самосвест већ и шире као један пример који треба да служи свима нама као озбиљна опомена да пре свега чувамо наше сопствено национално културно наслеђе и непокретно и покретно, да истовремено у истој мери ако не и више и туђе културно наслеђе на нашим територијама да се умрежавамо да сарађујемо да заиста будемо не само стручњаци него и истински чувари свега онога што нам представља идентитет наших народа наших култура наших локалних заједница наших етничких заједница, наших језика. Култура јесто нешто што прво наступа, али култура је увек оно што со се последње повлачи. Култура је најтрајнији мост између народа, закључио је Дејан Ристић на представљању своје књиге у Скопљу,
М.С.
Фото: Лука Суша