Iguana

Изложба цртежа Ангелце Стоиљковић у скопском биоскопу Фросина

angelca stoiljkovic15. мај 2018.

У горњем фоајеу биоскопа Фросина скопског Омладинског културног центра (МКЦ) вечерас у 20 часова биће отворена изложба цртежа сликара-дизајнера Ангелце Соиљковић.

Ангелца Стоиљковић своје образовање је стекла у Скопљу на Педагошкој академији „Климент Охридски“ у класи: Борка Лазевског, Спасета Куновског, Ванча Георгиева, Данча Ордева и Љупча Стефановског.

Средњу уметничку школу је похађала у Београду, у класи професора: за графички дизајн – Милан Ракић, за фотографију – професор Ђорђевић, за сликарство – Недељко Гвозденовић.

Добитник је награде за Експериментални цртеж, 2017 године.

„Искуство у синхронизацији изражајних елемената у духу минимализма, артикулишу метафоричност мете предела, истовремено успостављајући релацију између детерминисаног света појавних симбола и напојавног света пројектованог расположења, који сугеришу селективно одабране елементе у духу геометризма и апстракције, наводи у најави изложбе Виолета Калић, историчар на уметности.

Раван, дуализам и дихотомија контраста, у интерполацији са саодносом монохромне структуре као и компактност структуре побуђују упечатљиву сугестију и алузију пречиђћених геометризираних објеката-топонима у аплицираним деловима у духу 3Д проекциија, које су синоними за једну неопластичну постмодерну хибридну, сајбер метастварност.

Контрасте наоко контролисане енергије и динамике сугеришу вектор детерминишу предвидливу непредвидљивост покрета ововремене технологизоване цивилизације. Као отргнути делови бесконачности уједно дефинисаних и недефинисаних предела, сугерисана пројекција линије и графицизам стварају пречишћене и уједно енигматиче саодносе ововременог футуристички дефинисаног простора и времена, са незаустављивом, предвидљивом непревидљивом динамиком пројектованих могућности ововременог технологизовано кодираног света.

Преко малих нежних предела перфорације провејава тежња трагања за оним зраком могуће светлости, која ће нас на час суочити са светом у нама самима – потиснутим, ремодулисаним, рудиментираним, редефинисаним и преобликуваним… Заустављен, заборављен, подређен новим законитостима и логаритмима једног другачијег садашњег времена… Или на тренутак преточен у једну поетику метафоричних растера појавне и непојавне стварности у којој спознајемо ма мах бројне парадигме из лавирината снажниог рациа и нежне подсвести уметника, истовремено ствараоца и медијатора“.