Schlarafia

Вуково дело на европским језицима

Vukove-knjige2--------------foto-ANDjELKO-VASILJEVIC03. јун 2018.

Избор из опуса Вука Стефановића Караџића од сада и на енглеском, француском, немачком и руском језику.

Савремени читалац у Европи сада може да се упозна са избором из дела Вука Стефановића Караџића. У Вуковој задужбини су представљене монографије на енглеском, француском, немачком и руском језику у којима су садржани бисери српске усмене народне баштине Вука Караџића. Тиме се српска усмена народна баштина ставља у контекст светске књижевности, пише београдска Политика.

Књиге садрже хронологију Вуковог живота и рада, његова поетичка начела, текст о улози Вукових певача, одреднице из Српског рјечника, избор из поезије и жанрова којима се Вук бавио, његову преписку са савременицима (Гете, Копитар, Грим, Срезневски, Шишков, Аделунг, Дозон...), рецепцију Вуковог дела о којој су писали страни истраживачи (Геземан, Бауринг, Кулаковски, Сафронов, Вилсон, Виноградов, Шуберт...). У књигама су се нашли и досадашњи преводи наше поезије које су превели Гете, Пушкин, Маларме, Тереза Албертина Луиза фон Јакоб, Ана Ахматова...

Професор Филолошког факултета Бошко Сувајџић, који је приређивач књига, рекао је да ове монографије имају националну и друштвену мисију. Нагласио је да је Вук Караџић био човек који је ишао испред свог времена, да је имао критички и самокритички дух, додајући да је данас Вук потребнији нама, него што смо ми Вуку.

Главни уредници књиге су Нада Милошевић Ђорђевић, Миодраг Матицки, Петар Буњак, Слободан Грубачић, извршни уредник Мина Ђурић. Књигу је на немачки превела Анет Ђуровић, професор са Филолошког факултета, на руски Екатерина Ивановна Јакушкина, уз редактора превода професорку Марину Петковић, на енглески професор Ивана Трбојевић и Сандра Јосиповић, а на француски Брижит Младеновић, редактор превода је професорка Јелена Новаковић.

Министар културе Владан Вукосављевић је подсетио да се ове године навршава 200. годишњица првог Вуковог целовитог лексикографског дела, Српског рјечника.

– У Српском рјечнику из 1818. године Вук је сакупио све речи које је понео из свога завичаја, из Тршића у Јадру. Сабрао је 26.000 речи које је сам знао. Већ друго издање његовог Српског рјечника, издато у сарадњи са Ђуром Даничићем 1852. године, сабрало је готово двоструко више речи, сакупљених са свих српских страна, од тадашњих Срба сва три закона. Зналци су нас одавно упутили да је Вуков речник више од речника, да представља енциклопедију народног живота. Надамо се да ће ова изврсна издања постићи свој културни циљ, да ће обновити и оснажити занимање иностране културне и научне јавности за оно што је Васко Попа називао „наша класика, једина и права” – рекао је Владан Вукосављевић.

Према његовим речима, Караџићево дело је легитимација нашег народа не само пред другима, који нас недовољно познају, него и пред нама самима „који смо склони забораву и самозанемаривању”. Министар је подсетио да је у Вуково доба његов рад био прихваћенији од стране водећих духова Европе него у нашој средини, оптерећеној разним предрасудама, али и реалним опрезима у свом напору за одржање и ослобођење.

– Боље ће нас, уз ова издања, разумети и добронамерни странци након свих фалсификата који су о нама, па и о Вуку као нашем темељу, у дугом и беспоштедном пропагандном рату против Срба изношени и даље се протурају. Вук је жива баштина коју треба учинити још присутнијом. Ни више ни мање од тога – рекао је Вукосављевић.

Књиге су објављене под покровитељством Министарства културе, а издавачи су Вукова задужбина и Чигоја штампа. На насловним странама монографија налазе се дела Паје Јовановића.