Стеван Раичковић: Камена успаванка

Stevan Raickovic Pomeni04.  јул 2018.

Стеван Раичковић (1928 - 2007) био је песник, прозаик, писац за децу и преводилац. Ретки су знаменити песници, попут Раичковића, сврстани у врхове српског савременог песништва чија је поезија примљена у тако широком кругу читалаца. Лирика Стевана Раичковића интуитивна је и елементарна. Традиционална и савремена. Истовремено.

Укорењен у српску родољубиву традицију као и у традицију српског романтизма, симболизма и савремене поезије, Раичковић је естетски обогатио савремену српску лирику. Његова поезија садржи лирску истину прожету у појединостима. Обележава је изразита осећајност, језичка виртуозност, метафоричност, осећање за лепоту речи и неосимболистичка сликовност.

Прва објављена Раичковићева збирка је Детињство, издата 1950. године. Укупно за живота објавио је 20. збирки песама. Издвајамо најпознатије: Песма тишине, Балада о предвечерју, Касно лето, Тиса, Камена успаванка, Стихови, Варке, Пролази реком лаћа и Записи.

Преводио је руске песнике. Ахматову, Цветајеву, Бродског и сачинио је избор поезије Бориса Пастернака. Написао је седам књига за децу и неколико књига есеја. Добитник је и Змајеве награде, Његошеве награда, Награде Невен, Горановог вијенаца, Награде Десанка Максимовић, Награде Душан Васиљев и многих других.

Био је уредник у издавачкој кући Просвета. Редовни члан Српске академије наука и уметности од 1981. Умро је 2007. године у Београду.

Раичковић је био везан за Херцег Нови. Неколико деценија је у њему проводио лета, од почетка јула до краја августа, у друштву Иве Андрића, Зуке Џумхура, Душана Костића и Воје Станића.

Мој занат је поезија: кад на свом банку нисам куцкао своје стихове, писао сам о поезији других наших песника, а кад ми ни то није полазило за руком — препевавао сам стране песнике на наш језик. Тако је бар за сада, описаће себе и своје послање Раичковић.

Збирка сонета Камена успаванка лирска је и медитативна. Технички до перeфекције остварена. Све се заустави, скамени, а на крају лирске медитације су тишина и мир свуда. За ову прилику издвајамо истоимени сонет.

КАМЕНА УСПАВАНКА

Успавајте се где сте затечени
По свету добри, горки, занесени,
Ви руке по трави, ви уста у сени,
Ви закрвављени и ви заљубљени,

Зарастите у плав сан камени
Ви живи, ви сутра убијени,
Ви црне воде у беличастој пени
И мостови над празно извијени,

Заустави се биљко и не вени:
Успавајте се, ко камен, невени,
Успавајте се тужни, уморени.

Последња птицо: мом лику се окрени
Изговори тихо ово име
И онда се у ваздуху скамени.

приредио Дејан Силјановски