Iguana

Спомен-музеј Иве Андрића у Београду посећују бројни страни туристи, највише Турци и Италијани (ФОТО)

Tan2018-7-7 113254915 008. јул 2018.

Спомен-музеј Иве Андрића, спада сигурно у најпосећеније музеје ове врсте у Београду, и мада пред зградом на Андрићевом венцу 8 посетиоци не стоје у редовима, приметно је, поред интересовања које за овај музеј влада код поштовалаца књижевности и дела нашег нобеловца, и све веће интересовање страних туриста.

Смештен у стамбеној згради у центру града, музеј отворен 1976. године у стану у коме је српски нобеловац живео од 1958. године, са изложеним делом легата, који је аутор романа "На Дрини ћуприја", "Травничка хроника", "Госпођица" оставио Београду, се суочава са свим ограничењима која иду уз то, јер посете суботом и недељом или током одржавања многих манифстација, ремете кућни ред.

Tan2018-7-7 11314016 1 620x0"Ових дана видимо редове испред Народног музеја. То не можемо да замислимо на Андрићевом венцу, али мисија овог музеја јесте да постоји за све будуће генерације, за Београђане, странце. Бројност публике и посетилаца меморијалних музеја не може бити мерило оправданости њиховог постојања, јер они мапирају културну историју нашег града", рекла је Танјугу директорка Музеја града Београда Татјана Корићанац, који брине о Андрићевом музеју.

Музеј је прошле године обишло 3.558 људи, а од почетка ове 1.702, од тога 995 ђака.

Међу посетиоцима су и туристи из чак 44 земље , међу којима и из Канаде, Алжира, Намибије, Бразила, Чилеа, Колумбије, Новог Зеланда, а да их највише долази из Турске, Италије.

Tan2018-7-7 11339353 0Водич Ана Дрњевић изненађена је интересовањем деце, али још више интересовањем странаца и тиме колико они поштују Андрића и цене његово дело.

Занимљиво је, каже, да Турци кажу да "Андрића сматрају својим писцем".

"Прошле недеље дошла је жена из Ирана са ћерком и сином, јер су у туристичком водичу видели Музеј, а нису знали ни ко је Андрић. Након обиласка тражили су да купе његове књиге", каже Дрњевић.

Једна од занимљивих прича из овог Музеја је и она о посети четири професорке германистике са Универзитета у Сеулу које су са пута Немачку , где су учествовале на неком стручном семинару, од организатора тражиле да сврате у Београд, како би посетиле Музеј Иве Андрића.

Tan2018-7-7 112947645 0"Имале су хиљаду и једно питање, два сата сам провела са њима. На крају су ми рекле да ће нам послати нешто у септембру. Стигла су два примерка књиге "На Дрини ћуприја" на корејском", испричала је Дрњевић Танјугу.

"Једном је ушао човек из Аргентине и рекао да се зове Иво, да су му родитељи по Андрићу дали име. Онда сам му показала Андрићеву крштеницу где пише да је његово право име било Иван и он је рекао да иде одмах да зове родитеље да им каже да су погрешили", са одушевљењем препричава Дрњевић.

Долазе и старији Београђани чије посете су, према речима Корићанац, посебно драгоцене, пошто до неких података о Андрићу су дошли захваљујући њиховим сећањима.

Tan2018-7-7 113117890 0Дрњевић каже да у овај музеј сада улази нова публика. Група деце од од седам и осам година,су је приликом разгледања Андрићеве библиотеке, питала за радио, шта је то, па су од тада у причи о експонатима уврштени и радио и Андрићев телевизор.

Андрић је ушао у стан, у којем се данас налази његов музеј, 1958. када се оженио Милицом Бабић, костимографом Народног позоришта у Београду, и ту је живео до 1968. када је Милица преминула.

"Покушали смо да задржимо аутентичан изглед ентеријера стана. Стална музејска поставка брише мало те трагове, али када посетиоци уђу у Музеј, обично кажу да личи на Андрића и то нам је важно", истиче Корићанац.

Tan2018-7-7 113121304 1Сачувани су аутентични распоред и изглед улазног хола са библиотеком, салона, у коме су настале фотографије из 1961. када је Андрић добио вест о Нобеловој награди, и Андрићеве радне собе.

У преосталом простору, насталом адаптирањем две спаваће собе, урађена је стална поставка, која хронолошки прати живот и стваралаштво нобеловца, са фотографијама, документима, уметничким и личним предметима, књигама и часописима, одликовањима, распоређеним у 17 витрина.

Корићанац посебну пажњу скреће на Андрићеву библиотеку коју чини 4.502 библиографска примерка и која је под заштитом Народне библиотеке Србије.

Андрић је, подсећа, говорио девет језика и његова библиотека је настајала врло промишљено.

Tan2018-7-7 113136436 0"Читао је "Дон Кихота" и "Фауста" у оригиналу, ту су и Флобер, Зола, шпански и португалски песници. Пошто је био дипломатски представник Краљевине Југославије и пропутовао Европу, то је користио да набавља старе и ретке књиге које је читао у оригиналу", испричала је директорка Музеја града Београда.

Значајно место у сталној поставци Музеја заузимају преводи његових дела, али и прва издања књига "На Дрини ћуприја, "Травничка хроника", "Госпођица".

Рукописна грађа се чува у Архиву САНУ, али се у Музеју може погледати његова преписка и поједине стране из рукописних издања његових дела.

Tan2018-7-7 113159276 0У Музеју је изложен само део легата који обухвата 4.502 књиге, 1.056 предмета (намештај, уметничка дела), 900 фотографија, а интересовање истраживача што домаћих што страних и даље је велико.

У стану постоји и значајна колекција ликовних дела, које је Андрић добијао од својих пријатеља или их је куповао, те су изложени радови Недељка Гвозденовића, Игњата Јоба, Лизе Крижанић, Зука Џумхура, Петра Лубарде, Пеђе Милосављевића, Воје Станића.

Tan2018-7-7 113143466 2У централном делу изложбе је Андрићева дипломатска униформа, а занимљиво је да је Милица Бабић 1933. године, пре удаје за Андрића, правила нацрте за униформе дипломатских службеника Краљевине Југославије, па је Андрић добио униформу коју је она креирала.

Ових дана се припрема отварање Андрићеве куће у Херцег Новом, а део програма отварања биће и изложбена поставка "Иво Андрић писац и (или) дипломата", која је пропутовала свет, и која ће 16. јула бити постављена у башти куће.

Фото: Танјуг