Двеста година Вуковог речника

vuk01. август 2018.

Од 15. августа до 7. септембра у Галерији науке и технике САНУ изложба српских речника као пратећа манифестација светског конгреса слависта

Изложба „Српска лексикографија од Вука до данас” биће једна од главних пратећих манифестација на 16. Међународном конгресу слависта, који ће се одржати у Београду од 20. до 27. августа.

Изложба ће бити уприличена, у организацији САНУ и Савеза славистичких друштава Србије. Аутори изложбе су проф. др Рајна Драгићевић (Филолошки факултет Универзитета у Београду) и др Ненад Ивановић (Институт за српски језик САНУ). Изложбу је иницирао проф. др Бошко Сувајџић, председник Међународног славистичког комитета, а финансијски су је подржали Секретаријат за културу града Београда и Министарство просвете, науке и технолошког развоја.

Један од главних циљева ове изложбе јесте обележавање великог јубилеја српске културе – двестагодишњице од објављивања првог издања „Српског рјечника” Вука Стефановића Караџића. Публика ће имати прилике да се упозна са значајем тог речника за утемељење савременог српског језика, али и са фазама израде Рјечника, као и са Вуковим личним примерком ове књиге, збиркама речи које су се нашле у њему, бројним аутентичним документима који откривају начин на који је Вук прикупљао грађу за своје најважније дело. Посебан значај имају оригинални Вукови листићи са речничком грађом, као и Вукове забелешке на маргинама речника или на збиркама речи које откривају начин на који је он размишљао о лексикографској обради грађе. Да би се дочарало време у коме је Вук живео и радио на Рјечнику, изложиће се и његови лични предмети, који се чувају у Музеју Вука и Доситеја – прибор за писање, путна торба, наочари, фес, џепни сат итд.

Изложба ће осветлити српску лексикографију и из културно-историјске перспективе.

Показаће се да су најважнији српски речнички пројекти блиско повезани са настајањем и прогресом најважнијих институција српске културе у 19. и 20. веку. Испоставило се да није било могуће представити историјат српских речника без задирања у прошлост Друштва српске словесности, касније САНУ, и Матице српске, као и без приказивања најважнијих пројеката истакнутих чланова ових институција – Ђуре Даничића, Стојана Новаковића, Александра Белића, Ирене Грицкат и других. Свим овим институцијама и научницима израда речника била је на врху листе приоритета. Њиховим залагањем најважнији српски речници су и угледали светлост дана. Избор лексике у речницима, степен развоја терминологије у различитим научним дисциплинама, стереотипи који су намерно или ненамерно учитани у дефиниције и примере такође указују на ниво друштвеног и културног развоја Срба у време настајања ових речника.

Изложба ће имати и научну перспективу. Кроз преглед речника од Вуковог времена до данас биће представљен развој српске лексикографске мисли и лексикографије као науке. Нагласиће се јасно препознатљив ланац значајних српских интелектуалаца од Вука до данашње генерације лингвиста, који су се, израђујући речнике, надовезивали једни на друге, а истовремено остављали лични печат у српској лексикографији за будуће нараштаје.

Изложбу „Српска лексикографија од Вука до данас”, захваљујући финансијској подршци САНУ, прати и репрезентативни каталог, који, по својој структури представља колективну монографију о историји српске лексикографије. Аутори су, углавном, сарадници и наставници Катедре за српски језик са јужнословенским језицима Филолошког факултета и сарадници Института за српски језик САНУ. Каталог садржи текстове о Вуковом Рјечнику, Речнику САНУ, речничком програму у Матици српској, о двојезичној лексикографији, о историјским, етимолошким, деривационим, дијалекатским, митолошким, фолклорним, терминолошким, фразеолошким, фреквенцијским, асоцијативним речницима, као и о речницима синонима, жаргона, речницима нових речи итд.

Речници су више од књига, јер представљају одраз цивилизацијског нивоа говорника неког језика, њихових знања о свету и начина на који га поимају и оцењују. Због тога ће изложба „Српска лексикографија од Вука до данас”, кроз слику о српским речницима, приказати и слику српске науке и културе.

Др Рајна Драгићевић - председник Савеза славистичких друштава Србије (Политика)