Iguana

Предраг Радоњић, директор прогнаног Народног позоришта у Приштини: Играмо свуда где има нашег народа

Rakocevic11. август 2018.

Народно позориште у Приштини са седиштем у Грачаници у октобру обележава јубиларну 70-годишњицу постојања. Јубилеј ће обележити 8. октобра премијером Гогољеве „Женидбе” у режији Милана Караџића и у копродукцији са Српским народним позориштем из Новог Сада. Реч је о институцији која од 1999. године у веома тешким и специфичним околностима успешно функционише ван своје матичне зграде.

У предвечерје обележавања седме деценија трајања, ансамбл овог виталног театра изненадиће у августу позоришне поклонике бројним активностима. После играња представе „Сигурна мушка кућа” Александра Југовића у режији Ивана Денића на земунском Гардошу, ансамбл представe „Дантонова смрт” у режији Маурисија Фареа, пореклом Каталонца који дуги низ година живи у Немачкој, спрема се на пут за Берлин где ће са овим остварењем гостовати 12. и 14. августа. То није све. Са Михизовим „Бановић Страхињом” урађеним у копродукцији са Шабачким позориштем и у режији Небојше Брадића учествоваће 18. августа на Рашким духовним свечаностима, да би дан касније гостовали и у Врњачкој Бањи.

Професионално позориште на Косову заживело је први пут у Призрену 1945. године, али је после само годину дана престало са радом. Три године касније, односно 1948. године, српски уметници основали су професионално позориште у Приштини, да би се ансамблу касније прикључили и албански глумци.

– После 1999. године дошли смо у ситуацију да будемо практично истерани из своје матичне зграде и да Народно позориште из Приштине буде у расејању, као што је уосталом и судбина већина Срба са Косова и Метохије, да би 2005. овај театар поново почео са радом. Велике заслуге за његову обнову има редитељ Ненад Тодоровић који га је као управник поново „оживео” у готово немогућим условима. И данас, када се у великој мери стабилизовао рад ансамбла, ми и даље радимо у више него специфичним околностима, каже за „Политику” Предраг Пеђа Радоњић, директор ове театарске куће и додаје:

– Народно позориште из Приштине, које сада има ново привремено седиште, после Лепосавића и Косовске Митровице, на новој адреси овде у Грачаници, на неки начин се делимично тиме и вратило у свој град, односно у Приштину. Због малог броја Срба који живе на овом простору нисмо у ситуацији да будемо класично репертоарско позориште са матичном сценом јер смо ограничени бројем гледалаца, а тако је смањена и могућност већег броја играња представа у једном месту. Зато, када изведемо премијерну представу у Грачаници, непосредно после тога гостујемо у свим другим местима на Косову и Метохији где за то постоје услови и интересовање, а та цифра се углавном сведе на седам-осам наступа, па представе у условима лепог времена играмо и на отвореном, у портама цркава, двориштима, свуда где има нашег народа и потребе за очувањем наше културе, тако да би вероватно тачнији назив нашег позоришта био Народно позориште Косова и Метохије. Наравно, гостујемо и у другим деловима Србије, региона и у иностранству.

Ми смо, рекло би се, својеврсно путујуће позориште са статусом републичке институције културе.

На административним прелазима, прича Радоњић, овај позоришни ансамбл суочава се са свим оним проблемима са којима се иначе суочавају наши људи на Косову. За косовске власти ми смо институција која нема право да постоји иако смо основали Народно позориште у Приштини и одатле протерани. Сада смо још и доведени у ситуацију да нас, рецимо Атифете Јахјага, бивша председница Косова, помиње као некога кога би требало угасити. Интересује ме онда кога би требало довести на наше место и ко то може уместо нас да обавља нашу мисију?

Данас Народно позориште из Приштине са седиштем у Грачаници броји укупно 54 члана, од тога је 14 глумаца. Прошле сезоне извели су четири премијерне представе, али и потписали протоколе о сарадњи са Народним позориштем у Београду, новосадским СНП-ом, Шабачким позориштем, са огромном жељом да покажу да и на Косову и Метохији постоје људи који се баве на квалитетан начин савременим позоришним стваралаштвом.

Тако је, прича Предраг Радоњић, први пут после 1999. године Министарство културе Републике Србије прошле године уложило средства у доградњу 200 квадратних метара за просторије овог театра изнад постојећих које користе у Дому културе у Грачаници.

– Крајем 2017. завршена је сива градња, а током 2019. очекујемо финансирање завршетка започетих радова. Средствима ресорног министарства купљено је и мање путничко комби возило за превоз глумаца и радника, што је веома важно за ансамбл који практично има непрестана гостовања. Уједно, повећан је број играња представа, гостовања ван КиМ, учешћа на фестивалима, квалитета самих представа и присуства позоришта у домаћим и страним медијима, каже Радоњић који уз то констатује и да су при том опредељена мала средства за програмске активности за 2018. годину.

– За три нове представе одобрено нам је укупно три милиона динара, што је веома мало у поређењу са износима продукција било ког професионалног позоришта у Србији. Није нам током последњих година омогућен пријем ниједног новог запосленог, а при том нам одлазе у пензију запослени и гасе се радна места. Зато у позоришту немамо довољан број глумаца, директора технике, костимографа, шминкера... Могло би нам се, као у другим позориштима, омогућити да ванредно примимо још пет-шест радника који су неопходни за елементарно функционисање позоришта, каже Радоњић.