Iguana

Два века библиотеке Матице српске, најбогатије на Балкану

15-dva-veka-dozet216. август 2018.

Библиотека Матице српске броји три милиона књига и обележава 180 година од како је отворена за јавност

Безмало два века, прецизније 180 година откако је отворена за јавност, Библиотека Матице српске предано чува огањ српске научне и књижевне мисли.

"Рођена" је у окриљу Матице српске, 1826. године у Пешти, "на ползу српског народа". Дванаест година доцније започет је њен јавни рад, а 28. априла 1864. године, угледни пештанско-будимски Срби Павле Којић, Антоније Хаџић, Јован Трифуновић и Јосиф Станковић паробродом "Напредак" бечкеречког трговца Јована Форовића послали су је кући, у Нови Сад.

У том тренутку сакупљено књишко благо Срба стало је у 61 сандук. Нови Сад је у то време стекао и друго име - Српска Атина, и то с правом, јер је био тадашњи друштвени, културни и политички центар српства, у којем се, како је Скерлић приметио, "писало и мислило за читав српски народ".

15-dva-veka-dozetПочетни фонд БМС чиниле су свеске Летописа Матице српске, прве књиге које је Матица српска објавила, као и поклони из Русије, добијени 1832. од Императорске руске академије наука (24 наслова у 59 томова) и од Атанасија Стојковића, професора Харковског универзитета и сталног члана те академије (пет његових књига на руском језику).

Управник Библиотеке Селимир Радуловић данас често истиче детаљ да су, у свим ратовима, Матичину Библиотеку разарања, срећом, мимоишла, те она данас није само најбогатија у Србији, већ и на читавом Балкану. Више од три милиона наслова педантно је сложено на 20 километара дугим покретним полицама. У специјалним депоима чува се 671 најстарија рукописна књига, од којих је 487 писано ћирилицом. "Матични апостол" из 13. века је најстарија књига.

15-dva-veka-dozet1 1БМС се дичи и јединственим легатима Саве Поповића Текелије и Платона Атанацковића, али и највећом збирком српских књига од 15. до 18. века, као и периодичних публикација из 18. и 19. века. Једна од најлепше писаних и украшених књига је "Псалтир" Гаврила Тројичанина, преписан у манастиру Света Тројица код Пљеваља, 1643. године. Раритет представља и препис Душановог законика, пишу Вечерње новости.

Две изложбе

Поводом јубилеја БМС, приређене су две изложбе ауторки мр Душице Грбић и Александре Драпшин - поставка архивске грађе и одабраних страница рукописних и старих штампаних књига и публикација, као и одабрана фототипска издања, а друга изложба је дигитална.

Фото: Дарко Дозет