"Стојте, галије царске" одјекује целим светом

19-stojtezoran bogdanovic foto18. децембар 2018.

"Плава гробница" добила први препев на енглески. Бесмртну поему превео песник Зоран Богдановић

Зоран Богдановић

Чувена песма Милутина Бојића "Плава гробница" - монументални лирски споменик српском ратном страдању - добила је први целовит препев на енглески језик. После неколико прозних превода и делимичних препева, на стогодишњицу победе у Првом светском рату, ова величанствена елегија херојства и мучеништва у својој пуној лепоти постала је доступна и светској публици.

Енглеску верзију "Плаве гробнице" сачинио је архитекта, песник и ликовни уметник Зоран Богдановић, а његово дело уз пратећи историјски контекст уврштено је у колекцију библиотеке "Милутин Бојић" у Београду. На сајту ове установе културе може се наћи интегрални текст песме на оба језика, као и историјска позадина песме на енглеском језику.

На препеву "Плаве гробнице", пишу Вечерње новости, Богдановић је са прекидима радио чак седам година. Тиме је, како наглашава, покушао да се одужи славним прецима, али и да помогне афирмацију српског доприноса савезничкој победи 1918. године.

- Овај препев вишеструко је значајан. Не само што је Бојићева песма у пуној, свој лепоти постала доступна публици која чита на енглеском, већ у светској јавности шири свест о недовољно познатој а веома значајној улози српског народа и српске војске у Првом светском рату - каже Богдановић, за "Новости". - Ова антологијска песма представља српски допринос светској културној баштини, али и промовише нашу културу у свету.

На идеју да препева "Плаву гробницу" Богдановић је дошао готово случајно.

- Пишући есеј о окупацији Београда 1914. године, на Универзитету Илиној, моја супруга је желела да наведе неколико стихова који би наговестили суштину српске ратне драме. Бојићеви стихови наметнули су се као логичан избор. Верујући да је "Плава гробница" одавно преведена на енглески потражио сам на интернету, али оно што сам нашао није на мене оставило посебан утисак. Био је то прозни превод и, по мом утиску, без нарочитог ефекта - објашњава наш саговорник.

Острво Видо поред којег су заувек остали српски јунаци

19-stojte-Богдановић је тако дошао на идеју да препева одломак из песме. Лепота Бојићеве песме повукла га је да је целу преведе. Додатни подстрек за овај подухват било је сећање на деду Риста Богдановића, иначе солунског добровољца. Провео је много сати тражећи прави начин да пренесе оно о чему изворна песма говори и да је што верније дочара. Посао је, међутим, застао на половини песме.

- Спонтано сам направио паузу, која се по инерцији одужила. Прошло је неколико година, све док ме пријатељица са Филолошког факултета, иначе врстан познавалац поезије, није подстакла да завршим песму. Захвалан сам јој, јер ми је требало доста напора да се поново уживим у целу причу и атмосферу песме - наводи Богдановић.

19-00Препеви песама битно се разликују од прозних превода који се чешће срећу у литератури. Реч је о сложеном поступку аутора чији је циљ да дочара песму у целини, узимајући у обзир не само значење речи, већ и ритам, риму и нарочито свеукупни дух и атмосферу. Важно је зато да све делује спонтано и неусиљено. Прозни превод песме, са друге стране, налик је правој линији, при чему преводилац настоји да што приближније пренесе смисао изворног текста. Препев се, иначе, сматра писањем поезије и поетским делом по себи.

Пише на три језика

Подухват препева "Плаве гробнице" завршио се успешно захваљујући Богдановићевом одличном познавању страних језика.

- Одмалена сам у контакту са енглеским језиком. Учио сам га у школи, али посебно кроз музику, књиге и филмове. Каснији дугогодишњи боравак у Америци омогућио ми је да га усвојим практично на нивоу матерњег језика. Дужи боравак у другој половини седамдесетих у Паризу, где сам се издржавао сликајући на Монмартру, отворио ми је врата француског језика. Данас, поред српског, пишем и на енглеском и понешто на француском - објашњава Богдановић.