Из књижевне радионице „Споне“: „Позадинска“ идеолошка матрица романа „Село иза седам јасенова“ Славка Јаневског

08.03.2019 Moderatori13. март 2019.

Аназизом првог романа Славка Јаневског „Село зад седумте јасени“, објављеног 1952. на савременом македонском језику, 1955. преведеног на српски језик - „Село иза седам јасенова“, започет је нови циклус књижевних радионица Српског културно информативног центра „Спона“.

У овогодишњем циклусу радионица „Споне“ у опбради су дела македонских аутора преведених на српски језик.

Под структурно веома темељитом и пријемчивом обрадом дела, уз изношење основе карактеристика аутора Славка Јаневског, модератори радионице, доцент др Трајче Стамески и магистрант Моника Илкова са скопског Филолошког факултета “Блаже Конески”, државног универзитета „Св. Кирил и Методиј“, учесници су и кроз расправу „добили“ употпуњенији оквир идеолошког осликавања времена колективизације и задругарства у Македонији, прве декаде после Другог светског рата.

08.03.2019 selo- Овај циклус књижевних радионица у овој години почињемо са првим романом објављеном на македонском језику, 1952, а већ 1955. преведеном на српски језик. Поставили смо два аспекта, антрополошки и идеолошки. Једно од значајних питања која привлаче пажњу, јесте свакако и чињеница да је роман Славка Јаневског, редак пример, да аутор направи нову верзију дела – Стабла, па чак и да се одрекне прве верзије. Одговор из садашње перспективе можда може да се гледа у том аспекту идеолошког, у тој снажној вези романа и тадашње соцреалистичке поетике. Предводник те струје био је Димитар Митрев, па и Јаневски, и, рани Владо Малевски...указао је Стамески.

Богат опус

Јаневски је, како је истакнуто у уводном делу радионице, једна од најзначајнијих личности послератне македонске литературе, истакнути приповедач, романописац, песмик, филмски сценариста, режисер, есејиста , путописац и сликар.

- Снагом његове оригиналности, неконвенционалности, колоритности, лиризма, с тежњом савременом изразу и модерној концепцији у свеукупном опусу, Јаневски стоји на једном заиста високом месту у македонској и бившој југословенској литератури, оценила је Моника Илкова.

Писац је рођен у Скопљу, у занатлијској породици. Основну и средњу техничку школу је завршио у родном граду. Током Другог светског рата био је у Београду, а с пролећа 1944. је у редовима партизана НОБ-а, у Трећој Македонској ударној бригади на планини Козјак.

После рата, Јаневски већ првих дана слободе, оснива и уређује прве дечје новине на македонском језику „Пионерски весник“, а убрзо потом и дечји часопис „Титовче“. Био је уредник и часописа „Нов ден“ и „Современост“, хумористичног листа „Остен“, књижевне ревије „Хоризонт“. Велики део радног века је провео као уредник и директор скопске издавачке куће „Кочо Рацин“ (данашње „Македонске књиге) и како саветник куће „Наша књига“.

Selo-iza-sedam-jasenova-Slavko-Janevski slika O 77876221Славко Јаневски, Блаже Конески, Ацо Шопов, Владо Малески и Коле Чашуле, 1946. године формирали су Друштво писаца Македоније (ДПМ), са седам чланова. Био је и председник ДПМ, члан Македонског ПЕН центра, председник Савета Струшких вечери поезије (СВП), као и члан Македонске академија и уметности, од њеног оснивања 1967. године.

Неспорно је да је Јаневски носилац смене приповедачких техника и стилова, оцењено је, почев од реализма, преко модернизма, до постмодерне романсијерске продукције. У његовом опусу су 15 романа, 11 књига поезије, шест књига приповедака, осам књига за децу и велики број препева, књижевних есеја и полемика.
Најпознатија су му дела: роман “Село зад седумте јасени” (Стебла), „Улица“, романи „Две Марије“, „Тврдоглави“, „Шећерна прича“ (део програма лектире за основно образовање), „Пионири, пионирке, бубице и шумске зверке“ (поезија за децу), „Кловнови и људи“ (приповетке), „Јеванђеље по Итар Пеји“ (поезија)...

Дела су му објављена у осам томова – на македонском и српском, а превођен је на све јужнословенске јазике, као и на енглески, немачки, италијански, француски, чешки, украјински, мађарски...

На радионици је изнета и претпоставка, на коју је подсетила Илкова, да је била „јавна тајна“ да је заправо „Крпен живот“, Сталета Попова први роман, написан на савремениом македонском језику, “морао” да чека на штампање, чуван у фијоци, да би Јаневски ушао у историју као први 1952. године. И сам Јаневски је изјавио да је незадовљан првом верзијом и зато је направио прераду романа, која је штампана 1965. под насловом „Стебла“.

08.03.2019 MickoФондација „Славко Јаневски“, лане је поново објавила роман „Село зад седумте јасени“. Тај роман је досада заиста био недоступан широј читалачкој публици. Ретко у којој библиотеци је могло да се “дође” до неког примерка књиге.

У предговору првог издања романа „Стебла“ аутор је написао: „Прва књига „Село зад седумте јасени“ припада правој историји. А ја сам желео да препричам тренутак хибридних чуда, да догађаје поставим мојим данашњим схватањима романа. Нека ми судије ово не узму као олакшавајућу околност.“ Другим поводом, пак, Јаневски додаје да му је роман “можда и добро прошао код читалаца, “но, после извесног времена ми је рекао да и нисам добро закорачио у литературу, нисам закорачио пуним замахом. Зато сам роман, тачније, читав догађај поставио мојим савременим схватањима. Ја у предговору Стебла, говорим да ни један други роман на свету више неће бити први македонски роман, али Село зад седумте јасени више не стављам ни у један свој избор, нити, пак, дозвољавам негово прештампавање. Мислим да оно што сам хтео да кажем о времену колективизације, рекао сам у другој варијанти у књизи Стебла...“

(Не)поштовање забране

08.03.2019 MilenaИ, таква забрана аутора за прештампавање романа, ревносно је поштована читаве 53 године, речено је на радионици. Томе су допринели не само обавезе које произлазе не само из ауторских права, већ и ауторитет писца. Но, новим контекстом вредновања његовог књижевног дела условили су одлуку Фондације „Славко Јаневски“ да стави на увид и актуализује прештампавање првог македонског романа као и његову прерађену верзију из 1965. године - Стебла.

Објашњење одлуке је „... повлачење романа и немогућност да се нађе на тржишту књиге у вишедеценијском послератном периоду омогућило је да се око њега појави низ спекулација, лажи и полуистина, а ове теорије завере су ојачане у периоду срамне лустрације аутора. Зато је Фондација решила да поново објави овај роман у једном капиталном делу, где би се у једној књизи нашле обе верзије“.

08.03.2019 vladoУ делу се, како су истакли модератори, основном темом, осликава колективизација македонског села, уз догађаје који се одражавају кроз социјалне конфликте, “фабуларне дигресије и сећања на ликове који дубље задиру у прошлост”. Указано је на оцену Милана Ђурчинова да “таква сложена, идеолошки и политички актуелна тема, није могла да се другачије оформи изузев програмски одређене поетике соцреализма”...

Сама поетичка доктрина налаже портретизацију ликова у црно-белој шеми, при чему, како вели: између колективне идеје и карактера појединих јунакан повлаче се директне, механичке везе и условљености.

08.03.2019 radionicaРоман је конципиран као бинарна опозиција, односно гради слику света у којој се сударају идеје два села села, оног које прихвата колективизацију и оног које је одбацује. Оних који су против колективизације, доносно оних који су за традиционални, стари, насупрот оних који су за модеран, нови модел брака.

Идеолошка оријентација

Стамески је подсетио да и сада “живимо у свету који никада као сада није био идеологизован - свет инклинира снажној идеологеми, снажно идеолошки оријентисаном, али да без ртога се не може”. Јер, “у сваком тексту има некакве идеологије, коју не морамо да схватамо као политичку идеологију, већ као стем вредности, уверења као некакву филозиофију”.

Објаснио је да овај циклус књижевних радионица у овој години почињемо са првим романом објављеном на савременом македонском језику, 1952, а већ 1955. преведеном на српски језик. постављањем под лупу из два погледа, антрополошког и идеолошког.

- Једно од значајних питања је свакако и чињеница да је роман Славка Јаневског, као редак пример, да аутор направи нову верзију дела – Стабла, па чак и да се одрекне прве верзије. Одговор из садашње перспективе можда може да се гледа у том аспекту идеолошког, у тој снажној вези романа и тадашње соцреалистичке поетике. Предводник те струје је Димитар Митрев, Јаневски, рани Владо Малевски... Јаневски као један од најбољих македонских аутора, и после романа Село иза седам јасенова, за мене, упркос неких мана овог промана, све што је написао јесте невероватно остварење. Реч је о једном ангажованом роману, као активаном ставу према друштвеном и политички актуелном тренутку, жељи и намери да се промени свет и обично борбени однос према овим субјектима и догађајима, рекао је Стамески.

08.03.2019 slavkoУ “врло једноставном раману” садржане су све те карактеристике - идологије. Нема сложених перипетија, заплета, драстичних преокрета. “Читајући дело, крои идеолоску потку, без већих пшроблема, чак можемо нешто и да предвидимо. Са књижевног аспекта. основни конфликт у роману је идеолошка вредност, да ли да се прихвати задруга, односно колектив, за или против задруге, у суштини имплицира све дистинкције. Фактички групишу се две класе ликова, једни за, други против задруге. Међу ликовима који су за задругу су Дане, један од првих комуниста у селу, Доксим, председник општине. Иако су обојица за задругу међу њима постоје разлике. Наратор га опуисује као човека који када је требало да оде у шуму са партизанима код њега се појављује страх, као атрополошка вредност, уплашио се рата, а потом некако ипак улази у све те битке и на крају излази као херој јер губи једну руку.

Наратор у свим деловима где треба да пружи његов опис Дане је иѕнад свега постављао оно што је друштвено, као пример пожртвовања ...

Једна од стратегије идеологије код Славка Јаневског, како је приметио Стамески, није само она идеолошка реторика, а тога има у целом роману, типа – власт не сме да се критикује, власт ће донети нове тракторе, ко је противб задруге, он је против власти... Међутим оно што је интересатно је то што наратор прави једну латетну идеологију, вукући је из позадине. Сви ликови који су за, и Доксим и Дане и сви други задругари који ће се касније прикључити, приказани су у једном идеализованом портрету. Дане је глас савести, Доксим има ману јер није отишао у партизане, јер је сматрао да треба да буде неко ту да чува село, (зато му Дане све време замера, односно не прихвата га као правог комунусту), јер није отишао рат где је он изгубио руку. Но, упркос тим разликама, како се развија роман, како тече нарација, тако Дане постаје све већи ауторитет у селу, све до краја иако је Доксим председник, све структуре власти, секретар даје смернице шта треба да се ради... хијерархијски. И, сви су приказани у једној идеологизованој формни, сви други, као што су Панко Каница, Апостол, Марко, браћа из суседног села су преваранти, манипулатори...интриганти који одржавају статус праве интригу.

08.03.2019 sponaНачин на који портретира своје ликове, како је оценио Стамески, латеттно спроводи у роману идеолошку матрицу. Ако је неко идеалан, он је задругар, а сви који су негативни они су ти који праве све проблеме у селу... То је та стратегија скривене идеологије у роману, са прилично слабости у тим носећим ликовима.

Заокружени оквир различих погледа на поруке дела “Село иза седам јасенова”, “бриљантном сликом” из пера Јаневског, позицијом соцреалистичког угла, једног времена македонског села затеченог у искушењима престројавања одмах по окончању Другог светског рата, у раговору су дали и неки од учесника књижевне радионице у “Спони” – професор Владимир Мартиновски, Милутин Станчић, Маја Трајковић, Ненад Марковић, Кристина Атанасова.
М.С.
Фото: Лука Суша