У књижевној радионици “Споне” у Куманову: Нови поглед на роман Славка Јеневског “Село иза седам јасенова”

22.03.2019 beti22. март 2019.

Први роман написан на савременом македонском језику, „Село зад седумте јасени“ , Славка Јаневског,(1952), на српски језик преведен 1955, у оквиру новог циклуса књижевних радионица Српског културно информативног центра ”Спона”,, после анализе у Скопљу, синоћ је, под модераторсвом Елизабете Краљевски, обрађен и у Куманову, у читаоници библиотеке “Тане Георгиевски”.

У овогодишњем циклусу радионица „Споне“, поменути роман је први у обради међу делима македонских аутора преведених на српски језик.

У опсежној анализи дела, модератор Елизабета Краљевски је у теоријском делу, изнела основне карактеристике аутора Славка Јаневског, посебно нагласивши чињеницу да се писац одрекао свог, званично првог романа, објављеног на савременом македонском језику 1952. године.

BetiПодсетила је да у “наслеђу предратне традиције”, имамо спорадична књижевна дела. Један од аутора тих дела је и Кумановац, Васил Иљоски, затим, Војдан Чернодрински.

Но, они се не баве романом, специфичном књижевном врстом, наследником епике. Епика је данас мртва, али је роман врста која живи-.

За разлику од основе анализе дела на књижевној радиници у Скопљу, она је антрополошки и идеолошки приступ у делу „занемарила“.
Но, и она је задржала пажњу на једном од значајних питања која привлаче пажњу.

То је свакако и чињеница да је роман Славка Јаневског, редак пример, да аутор направи нову верзију дела – Стабла, па чак и да се одрекне прве верзије. То је истакнуто и у Куманову, уз сличан поглед и трагање за одговором “из садашње перспективе”. Можда, ипак, сагледавањем идеолошког, у тој непобитно снажној вези дела и тадашње соцреалистичке поетике.

Beti1- Називи села су небитни, као топоними, који заправо не постоје. Историјски ток је неважан у роману Јаневског. Историјски конткест остављамо историмачарима. Аспект иделошког, продукција у роману предтавља само један сегмент, који је нажалост у послератној Југославији био – важан, рекла је Елизабета Краљевски и додала - Не читам дело кроз историјски и идеолошки контекст, већ као теоретичар. И, није требало да се стиди свог дела.

Подсећањем да је Фондација „Славко Јаневски“, прошле године поново објавила роман „Село зад седумте јасени“, на књижевној радионици у Куманову је указано на одређене специфике “оправдања” тог чина, упркос забрани аутора да се та прва верзија дела поново издаје. Како је речено, “чињеница је да је роман досада заиста био углавном недоступан широј читалачкој публици, но, у кумановској библиотеци читаоцима је та прва верзија књиге била стално на понуди”.

Елизабета Краљевски је цитирала предговор издања:. „А ја сам желео да препричам тренутак хибридних чуда, да догађаје поставим мојим данашњим схватањима романа. Нека ми судије ово не узму као олакшавајућу околност.“

Sanja1Другим поводом, пак, Јаневски додаје да му је роман “можда и добро прошао код читалаца, “но, после извесног времена ми је рекао да и нисам добро закорачио у литературу, нисам закорачио пуним замахом. Зато сам роман, тачније, читав догађај поставио мојим савременим схватањима. Ја у предговору “Стебла”, говорим да ни један други роман на свету више неће бити први македонски роман, али “Село зад седумте јасени” више не стављам ни у један свој избор, нити, пак, дозвољавам његово прештампавање. Мислим да оно што сам хтео да кажем о времену колективизације, рекао сам у другој варијанти у књизи “Стебла”...“.

Задржавајући се на теоријским основама, она је “бранила” тај део и такву врсту читања, уз образложење да је то важно и за превод једног дела. У том контексту било је речи и погледима руског теоретичара Михаила Михајловича Бахтина, о дијалогизму, о збиру гласова, полифоничности у делу, “све судбине спознајемо кроз ретросепктиву... из глава тих ликова, да није тих гласова, те нарација изгубило би се на значају”.

Симболика

Занимљивим приступом на књижевној радионици у кумановској библиотеци, анализиран је и наслов дела, “Село иза седам јасенова”, симболиком броја седам, у различитим културама. Било је речи о јасенима, о селу, о међи, страховима људи, поделама, искушењима македонских сељана у том послератном периоду...
М.С.
Фото: Дејан Краљевски