„Земља меда“ у Београду отвара Фестивал европског дугометражног документарног филма „Седам величанствених“

sedam-vel-zemlja-meda-f125. март 2019.

Пројекцијом вишеструког победника овогодишњег фестивала „Санденс“, остварењем „Земља меда“, 9. априла у Комбанк дворани у Београду, биће отворен Фестивал европског дугометражног документарног филма „Седам величанствених“.

У оквиру ове јединствене антологије модерног документарног филма биће приказан стоти филм. Част да буде јубиларни, како преноси Танјуг, величанствени документарац припала је остварењу Мостови времена, својеврсном манифесту документаризма и похвали неким од највећих мајстора поетског филмског израза.

Документарни филм „Земља меда“

Мостови времена су заједничко остварење летонске редитељке Кристине Бриеде и посвећеног литванског документаристе Аудријуса Стониса, који већ по четврти пут долази у Београд као један од врхунских европских аутора.

sedam-velic-mostovi-vremenaБеоградска публика ће моћи да ужива у остварењима још двоје највећих светских аутора модерног документаризма, Хеди Хонигман и Николауса Гејрхалтера.

Летонски документарни филм „Мостови времена“

Хеди Хонигман, чији је фасцинантни Заборав 2009. био један од „Седам величанствених“, овога пута је своју стваралачку енергију усмерила на причу једноставног наслова Пријатељ, о бићима чија интелигенција, вештина, љубав и оданост прелазе границе свих очекивања.

Аустријски прослављени документариста, Николаус Гејрхалтер, у свом особеном стилу, направио је спектакуларни визуелни документ Земља чија је премијера била на фестивалу у Берлину, о планети на којој свакога дана људи као „најодлучнији геолошки фактор нашег времена“ померају брда и планине, драстично мењајући лице Земље.

sedam-vel-zemljaСпектакуларни визуелни документ „Земља“

Београдска публика која има посебан однос према финском документарцу, моћи ће да види и једно изузетно остварење са севера Европе.

Филм Атос и Амин је већ почетком ове године обележио документаристичку сцену Европе и отворио неколико водећих фестивала.

Очаравајући документарац, разиграног ауторског поступка који, говорећи о магији детињства, сведочи о драматичном судару доминантних култура у савременом свету.

Победник великог фестивала у Лајпцигу, италијански ангажовани документарац, Имала сам сан, је посвета борби за позицију и права жена која је интензивно присутна у различитим сферама живота у Европи у последњих неколико година и импресивни десетогодишњи пројекат у коме ауторка креира својеврсно кинематичко огледало.

sedam-velic-sta-vala-hoceВероватно најексклузивније остварење је Шта Вала хоће, које такође долази са Берлинског фестивала, прича причу о неукротивој тинејџерки у којој побуна и бес прете да се сваког тренутка претворе у ерупцију вулкана док пролази сурову обуку за специјалну полицију у палестинском гету.

„Шта Вала хоће“ филм редитељке Кристи Гарланд

За публику је припремљено и неочекивано изненађење. Први пут ће бити приређене две додатне специјалне пројекције – Синема Комунисто и Друга страна свега Миле Турајлић која је управо овим филмовима, а посебно освајањем главне награде на најзначајнијем европском фестивалу ИДФА у Амстердаму, значајно утицала на промену статуса српског документарног филма у Европи.

Последња жена ловац на дивље пчеле

Македонски филм Хонеyланд - Земља меда, редитеља Љубомира Стефанова и Тамаре Котевске говори о последњој жени-ловцу на дивље пчеле у Европи и њеним напорима да их избави од похлепе домаћих пчелара.

Филм Хонеyланд освојио је Гран при жирија у међународној конкуренцији документарног филма, а редитељи су добили и специјалну награду жирија за утицај на промене, док су њихови сниматељи Фејми Даут и Самир Љума добили специјално признање за фотографију.

Хонеyланд је прича о Атиџе, која живи сама са мајком у централној Македонији, баве се сакупљањем меда дивљих пчела. Када локални пчелари прекрше правило “Земље меда” да пола меда из кошнице узму, а другу половину оставе пчелама, Атиџе мора да спаси пчеле и врати природну равнотежу, нарушену кроз судар два различита начина искоришћавања природних ресурса.

Продуцент и монтажер филма је Атанас Георгиев, музику потписују чланови групе Фолтин, уз супервизију Ране Еида из Бејрута.