simpo

У Србији остао само један гнездећи пар орлова крсташа

21. јун 2017.

21.06 krastasУзрок нестанка орлова крсташа је људски немар – сеча шума и тровање пестицидима. Док у Европи живи између 1.300 и 1.900 парова орлова крсташа, у Србији је забележено само пет-шест парова. Зато је ова врста проглашена рањивом и строго заштићеном. Како би се њихов број повећао - Србија, Мађарска, Аустрија, Чешка и Словачка покренуле су прошле године пројекат „Панон Игл“ за заштиту орла крсташа, који финансира Европска унија.

У Србији је орла крсташа лакше видети у музеју, приватној галерији, препарираног у ресторану, него у гнезду или над војвођанском равницом.

„Пољопривреда и бесправна сеча су утицали да нема станиште где би он могао у већем обиму да се репрoдукује. Њему требају стара висока стабла да би могао да осматра и да буде заштићен од ових других врста птица и предатора“, истиче ловочувар Раденко Цвејанов.

Слободан Кнежевић из Друштва за заштиту и проучавање птица Србије указује да се и данас „испод жита“ може доћи до забрањеног, високотоксичног отрова карбофурана – у народу познатијег као фурадан – који пољопривредници користе за тровање штеточина, односно глодара.

„Неретко и нелегално се постављају затровани мамци за лисице и шакале, а до њих долазе и строго заштићене врсте птица“, напомиње Кнежевић.

Крсташ, царска грабљивица – распона крила око два метра и тежине до пет килограма, до скоро се могао видети на Фрушкој гори. Данас, само на северу Баната. Екипа РТС-а је посетила тајно место на тромеђи Србије, Мађарске и Румуније, где једини пар чува два птића. До стабла са гнездом нису смели.

Орлови крсташи су изузетно остељиви на људско присуство. Зато закон прописује да се гнезду у коме се налазе младунци може прићи најближе на један километар.

Ко, када и колико близу сме да приђе гнезду контролишу волонтери у оквиру пројекта за заштиту крсташа. У скровишту, надомак дрвета су свакодневно, од марта до јула, тј. док траје инкубација и птићи не ојачају. Контролишу и коришћење пестицида, сарађују са мештанима, ловцима, пољопривредницима.

„Било ко се појави у околини гнезда, ако има неку радњу као на пример, тренутно је сезона кошења, да се та косидба не сукобљава са интересима заштите ове врсте, односно да спречимо прилазак гнезду“, објашњава координатор пројекта за заштиту орла крсташа Милица Мишковић.

Циљ пројекта је да се у земљама учесницама број парова крсташа повећа на 250 и то до 2022. године. Осим царског орла, у Србији су угрожени и степски и сиви соко и велика дропља.

Извор: РТС