Поклони радост

Са 52. музичке манифестације „Мокрањчеви дани” у Неготину

26.09.2017 Negotin26. септембар 2017.

У Неготину су у недељу почели 52. „Мокрањчеви дани”, традиционална манифестацији која се одржава у родном граду чувеног српског композитора Стевана Стојановића Мокрањца.

Фестивал „Мокрањчеви дани”, који ће трајати до 29. септембра, окупља најзначајнија имена из области музике, али и ликовне и сценске уметности.

Манифестација је свечано отворена у суботу, како преноси Танјуг, полагањем цвећа на споменик Стевана Стојановића Мокрањца, поздравним речима председника Општине Неготин Владимира Величковића и беседом диригента Дејана Савића.

У дворишту родне куће славног композитора сви учесници традиционалног натпевавања и неготински хорови извели су Шесту Мокрањчеву руковет, чиме Неготин симболично одаје највећу почаст свом великану.

У традиционалном натпевавању хорова, Мешовити хор Министарства одбране и Војске Србије, под вођством диригента Катарине Божић, обухватао је композиције „Богородице Дјево”, „Васкршњи антифони”, „Воскресни Боже”,„Свјат Господ Бог наш”, затим „Што се боре мисли моје”, „Пошла мома на вода” , „Оро се вије” и „Рум, дум, дум”, саопштило је Министарство одбране.

У Дому културе учествовали су и Камерни мешовити хор „Лола” из Сарајева (БиХ) под вођством диригента Јосипа Катавића, Градски мешовити хор „Абрашевић” из Ваљева уз диригента Драгана Васиљевића, Певачко друштво „Преподобни Рафаило Банатски” из Зрењанина са диригентом Сенком Милисављевић и Вокални ансамбл „Фортишимо” из Бургаса (Бугарска) уз диригента Милену Добреву.
Победник натпевавања је Певачко друштво „Преподобни Рафаило Банатски” из Зрењанина, о чему је одлучивао жири у саставу - музиколог проф. др Соња Маринковић, диригент др Милоје Николић и диригент мр Тамара Адамов Петијевић.

Биља Крстић и Бистрик на 52. „Мокрањчевим данима“: Неготин је моја најлепша успомена

Bilja-Krstic-foto-S.M.Jova 620x0- После мајског Вокалног етно фестивала на којем је тријумфовала њена Вокална радионица „Бистрик“ и недавног снимања спота „Јоане, јоане“ на Рогљевачким пивницама, Биља Крстић се трећи пут ове године вратила у Неготин. Овога пута целовечерњим концертом на 52. фестивалу „Мокрањчеви дани“.

Променадом својих највећих хитова, али и песмама са новог албума „Свод“, кога је у јануару публиковала енглеска кућа „ARC Music“, како наводе Вечерње новости, неготинској публици приредила је и изненађење - премијеру композиције „У шетњи са Мокрањцем“ Димитрија Микана Обрадовића.

- То је једна мала руковет посвећена Мокрањцу и ми је за овај фестивал премијерно изводимо. Комбиновали смо теме из Шесте руковети, наравно, а шта бисмо друго, и песме са Косова. То су "a capella" песме, које је Микан Обрадовић, аранжер и композитор обрадио. И он Неготин обожава, ту је и рођен, па нам је због тога свима стало да све то урадимо како треба - каже Биља Крстић.

„У шетњи са Мокрањцем“ уз мотиве његове Мокрањчеве незваничне Оде Неготину, Шесте руковети, мала руковет Микана Обрадовића обухватила је и песме: "Аман воденичаре", "Шта се оно тамо зелени", "Кад сам била девојана" и завршну, енергичну "Врти коло".

- Врло је специфична композиција. Песме које ми изводимо, а поготову а цапелла су полифоно урађене са традиционалним акцентом. То јесу старе песме али их је Микан, не преаранжирао, него докомпоновао, па су то, ја бих рекла његове композиције, инспирисане дивним песмама са Косова - истакла је Крстићева.

Једноипочасовни музички хепенинг на задовољство публике пробудио је и извесне емоције, будући да јој је, како истиче, Неготин најдража успомена.

-Морам да признам да ме за Неготин везују управо ти неки најлепши тренуци, везани за овај фестивал. Први пут сам дошла овде са својим хором „Др Војислав Вучковић“ из Ниша, 1972. и сви смо били одушевљени. Две године касније сам дошла у Неготин и живела овде годину рада радећи у основној музичкој школи „Стеван Мокрањац“, тако да се овде осећам као код своје куће и чини ми се да имам и привилегију да наступам у Неготину, јер сам на „Мокрањчевим данима“ већ други пут са Бистриком који постоји већ 15 година - додаје наша дива етно мелоса.

Публику је одушевила и нова песма „Јоане, јоане“ на влашком језику, којом је Крстићева завршила концерт. А почела га је првом песмом коју је снимила на влашком језику, „Ма факут мума фромоса“.

- Невероватно је како ме све веже за Неготин. Ову песму „Јоане, јоане“ сам давно научила од Цеце Арсић, која је права Влајна и ето дошла је на ред после 15 година. Обично ми сви кажу како ја певам влашке песме и знам влашки. Наравно да не знам влашки, али обожавам влашку музику и те ми песме леже подједнако као и врањске. То је та нека лепршава, дивна мелодија, ломљена, која је велики изазов за певаче. Следеће године ће на Ибици бити премијера ове песме, али у неком другом ди-џеј маниру. Јавићемо вам то на време да чујете колико је једна влашка песма, управо из ових крајева, далеко стигла - најављује Биља Крстић.