Iguana

Дневник заблуда: Инострани рушитељи

kul-ambasade-SAD-za-Novost 620x007. октобар 2017.

Нови комплекси у Кнеза Милоша дефинитивно уништавају историјски вредну амбијенталну целину последње београдске авеније и претварају је у архитектонско вашариште опскурних интереса странаца

Блок некадашње амбасаде САД који се налазио између београдских улица Кнеза Милоша, Сарајевске и Војводе Миленка, ових дана прима нови изглед. На том простору страни инвеститор гради луксузни стамбени комплекс. Када су израелске компаније “Јоси Аврахами” и “Алмогим ходингс” најавиле рушење комплекса амбасаде, објављено је да ће поштовати архитектонску вредност овог простора који ужива законом дефинисану заштиту као део историјске целине “Стари Београд”. На запрепашћење грађана, целокупан комплекс историјски вредних палата на фронту Улице кнеза Милоша, са чувеном вилом коју је пројектовао Јован Симеоновић, преко ноћи и без објашњења је срушен!?

У Улици кнеза Милоша недалеко од некадашње амбасаде САД, за потребе градње нове амбасаде Немачке срушена је архитектонски изузетно вредна зграда чувеног београдског архитекте Богдана Игњатовића. Архитектонску струку изненадио је невероватан игнорантски однос инвеститора - немачког Министарства спољних послова - које се потцењивачки оглушило да одговори на апеле за сачување Игњатовићевог архитектонског драгуља, па чак и да представи јавности ново архитектонско решење. Данас се на том месту гради бледа, архитектонски лоша, безвредна зграда.

Недалеко у истој улици, срушен је још један бисер архитектуре Београда: зграда Савезног министарства унутрашњих послова, познатог словеначког архитекте Лудвига Томорија. Без поштовања вредног архитектонског наслеђа, израелска компанија “АФИ Јуроп” ту гради монструозан, нехуман комплекс - три стамбено-пословне куле гигантских размера - познат по популарном називу “Три прста”. Пројекат не садржи било какав респект према урбанистичком историјском наслеђу града. Заједно са претходна два, овај комплекс је дефинитивно уништио историјски вредну амбијенталну целину последње београдске авеније и претворио је у архитектонско вашариште опскурних интереса странаца, без икаквог слуха за културне вредности наше престонице. Али овај образац рушења културних добара није нов.

Када је 1989. француски бизнисмен пореклом из Хрватске Борис Вукобрат купио вилу с краја 19. века на углу београдских улица Добрачине и Симине, сусрео се са проблемом. Надзидана 1927. по плану Ђуре Бајаловића, била је на списку споменика културе, а реконструкција је условљена враћањем објекта у изворно стање, што му није одговарало. Руинирану услед деценијске неупотребе, рушевину су населили бескућници и наркомани. Након што је објекат изгорео у пожару 2007, власнику је дозвољена градња према измењеним условима заштите. Убрзо, никла је нова, обновљена “вила”, са рогобатно дограђеним анексом - неприкладном стакленом вишеспратном кулом. По истом “рецепту”, тада су “реконструисане” бројне старе палате у центру града тако што су дограђене безидејним и историјском језгру града непримереним монструозним анексима.
Слободан Малдини (Новости)